Pravi mali rudnik hranljivih materija

Koliko puta ste čuli kako su se naši preci hranili mnogo zdravije od nas? Njihova ishrana bila bazirana na namirnicama koje su sami uzgajali i koje su uspevale na našim prostorima. Pre nego što je krompir stigao u Evropu, paškanat je bio jedna od osnovnih namirnica, naročito u srednjem veku. U pitanju je korenasta povrtarska biljka koja je nekada imala mnogo značajnije mesto u ishrani nego danas. Potiče iz oblasti istočnog Mediterana i zapadne Azije, odakle se proširio po celoj Evropi. U Srbiji se gajio vekovima, ali je poslednjih decenija nepravedno zapostavljen, iako je izuzetno hranljiv čak i lekovit.

Paškanat (lat. Pastinaca sativa) poznat i pod imenom pastrnjak je dvogodišnja biljka iz porodice štitara (kao šargarepa i peršun) sa dugim, beličastim korenom slatkastog ukusa i intenzivne arome. Upravo ovaj specifičan, blago orašast ukus čini ga sve popularnijim u modernoj gastronomiji gde se ovo povrće na velika vrata vraća u ishranu. I ne samo zbog svoje arome već i zbog benefita po ljudsko zdarvlje.

Paškanat se u Srbiji nekad se sadio u svakoj bašti, lako se gaji, ali zahteva strpljenje. Voli umerenu klimu i dobro podnosi niske temperature, čak i mraz, što ga čini idealnim za jesenju i zimsku upotrebu. Najbolje uspeva na rastresitim i plodnim zemljištima, bogatim humusom. Teška, zbijena i glinovita zemlja nisu pogodne jer dovode do deformisanog korena. Zemljište treba da bude dobro drenirano, sa neutralnom do blago kiselom pH vrednošću. Setva paškanata obavlja se rano u proleće, već u martu zato što seme sporo klija i potrebna mu je vlaga. Seme paškanata brzo gubi klijavost zato je važno koristiti isključivo sveže seme, posejati ga gusto, a kasnije prorediti. Seje se direktno u zemlju u redove na dubinu od oko 2 cm. Period klijanja može trajati i do tri nedelje, pa je važno redovno održavati vlagu, odnosno zalivati ako je potrebno. Ne koristiti svež stajnjak jer dovodi do deformisanog i razgranatog korena, već organsko đubrivo mora biti dobro pregorelo i uneto u zemlju u jesen mesecima pre setve. Paškanat voli hladnije uslove zato je važno sejati ga u rano proleće, jer kasna setva dovodi do slabijeg razvoja korena. Tokom klijanja i rasta korena potrebna je ujednačena vlaga zato što duži sušni periodi dovode do drvenastog i ljutkastog ukusa paškanata. Ne zaboravite na proređivanje nakon nicanja kako koren ne bi ostao sitan i izdužen.

Kako savetuju iskusni baštovani paškanat ne treba saditi u istu zemlju posle šargarepe, peršuna i celera, a na mestu gde ste ga ranije sadili možete ga ponovo posejati tek nakon tri do četiri godine kako bi se smanjio rizik od bolesti i štetočina. Berba je u jesen od oktobra, a paškanat, prema savetu iskusnih baštovana treba ostaviti u zemlji tokom zime. Naime, posle prvih mrazeva postaje još slađi, jer se skrob u korenu pretvara u šećere. Aromatičan ukus i miris potiču od eteričnog ulja koga ima najviše u korenu.

Paškanat je pravi mali rudnik hranljivih materija. Bogat je vlaknima, složenim ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima. Sadrži vitamin C, vitamine B grupe (posebno B6 i folnu kiselinu), kao i značajne količine kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i gvožđa. Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, paškanat povoljno deluje na varenje, podstiče rad creva i pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. Kalijum doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, dok antioksidansi pomažu u borbi protiv upalnih procesa u organizmu. Posebno se preporučuje za konzumiranje tokom zime kako bi se ojačao organizma i lakše se izborio sa virusima i gripom.

U narodnoj medicini paškanat se koristio kao prirodni diuretik, za podsticanje izlučivanja vode iz organizma, ali i kao sredstvo za jačanje imuniteta. Preporučuje se osobama sa slabim varenjem, anemijom, povišenim krvnim pritiskom i onima koji žele laganu, a hranljivu ishranu tokom zime. Njegov nizak glikemijski indeks čine ga idealnim za dijetalnu ishranu. Paškanat se preporučuje i za sledeća stanja:

za jačanje srca i regulisanje njegovovo nepravilanog rada. reguliše krvni pritisak i ojačava zidove krvnih sudova. poboljšava varenje i otklanja smetnje pri varenju, smiruje želudačne grčeve i bolove, poboljšava rad creva  pozitivno deluje na bubrege poboljšavajući njihov rad, izlučivanje mokraće, a pomaže kod peska i kamena u bubregu ima umirujuće dejstvo pa pomaže kod neuroze, nemira i nesanice.