Kuće i vrt

  U poslednje vreme sve je veća pojava poljskih glodara, kao rezultat kako izmenjenih klimatskih prilika, tako i redukovane obrade zemljišta i neblagovremenog uklanjanja žetvenih ostataka. Usled svega ovoga dolazi do prenamnoženja glodara. Za njihovo prenamnožavanje potrebna je topla jesen, blaga zima i suvo i toplo proleće. Kišna i povećana vlažnost ne odgovaraju razvoju glodara i u takvim uslovima dolazi do smanjenja broja glodara. Uvek su prisutni na pašnjacima, utrinama, nasipima, i oni tu preživljavaju i u najnepovoljnijim uslovima. Najpovoljnije uslove imaju u neokopavinama kao što su lucerišta i strna...

  Ose i stršljenovi, ako se pojave u većem broju mogu da izazovu i veće štete na pčelinjaku. Povećanje broja ovih insekata karakteristično je za drugi deo leta i početak jeseni. Tada napadaju pčelinja društva i zavisno od broja napadača i snage društva, mogu čak i da savladaju i potpuno unište društvo. Ako su društva jaka, po pravilu se odbrane i nema većih šteta. Borba protiv ovih insekata počinje praktično još od početka proleća. Gde god se otkriju u prirodi treba ih uništavati. Za to su po pravilu najpogodniji sprejevi...

  Ako još niste započeli s uzgojem zimskog povrća, još imate vremena posijati i posaditi veliki broj vrsta. Kraj septembra i oktobar idealni su za sjetvu i sadnju kupusnjača, crvenog luka i bijelog luka, raznih salata, korijandera, repe. Tokom jeseni ima povrtnih biljaka koje se mogu saditi vani na otvorenom i ne smetaju im niže temperature, a neke se ipak moraju posijati u zatvorenim prostorima kako ne bi uvenule od hladnoće. Za ono povrće koje ostaje vani tokom uzgoja bitno je obratiti pažnju na puževe koji su na jesen još...

    Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju, ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti. Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti i/ili grinja...

  Uspeh u narednoj sezoni zavisi od organizovanosti, brojnosti i zdravstvenog stanja pčela u avgustu. Samo zdrava i jaka pčelinja društva koja imaju 30-35000 pčela može uspešno da savlada dugu i jaku zimu. Takva društva će se brzo razvijati I dobro koristiti prvu prolećnu pašu. Udrugoj polovini meseca u svakom društvu bi trebalo imati od 6-7 ramova punih legla.Vrlo je bitno da gro pčela koja ulaze u zimu potiču iz legla koje je položeno u avgustu i  prvoj polovini septembra. Tokom zime propadne više od 70 %pčela iz jaja položenih...

  Poljoprivredno gazdinstvo Jakovljević tradicionalno se bavi proizvodnjom voćnoloznog sadnog materijala više od šezdeset godina. U selu Selište (susjedna Srbija), ova porodica generacijski proizvodi široku paletu sadnica. Počeli su sa proizvodnjom loznih kalemova koji su izvozili u SSSR. Međutim, nestabilna cijena voća i varijabilna potražnja opredijelila ih je da svoju dotadašnju proizvodnju promijene. "Krajem osamdesetih godina prošlog vijeka, usljed teške ekonomske situacije i raspada Sovjetskog Saveza počeli smo proizvoditi voćne sadnice. Njihova ponuda u početku bila je standardna ali 2000. počeli smo intenzivno proizvoditi i sadnice oraha, lješnika i badema",...

  Nekada su zasadi kruške bili podizani na sejancu divlje, šumske kruške (Pyrus communis ) dok se današnji savremeni zasadi podižu na vegetativnim podlogama dunja. Sejanac kruške vrlo je bujna i dugovečna generativna podloga koja se koristi za uzgoj kruške na zemljištima lošijeg kvaliteta, sa većom količinom aktivnog kreča u zemljištu te za uzgoj pojedinačnih stabala na okućnici. Ponekad se koriste sejanci nekih sorata plemenite kruške (P.domestica) posebno u onim zemljama gde nema dovoljno semena divlje, šumske kruške. U Evropi su istraženi hibridi Old Home × Farmingdale, poznati i pod...

  Kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak potrebno je uraditi na vreme, najčešće u periodu od početka avgusta do kraja septembra. Prvo se kaleme kajsije i šljive a potom kruške, trešnje, višnje i breskve, jabuke i dunje. Za kalemljenje na spavajući pupoljak kalem grančice treba skidati neposredno pre kalemljenja. Najbolje je uzimati sa umatičenih voćnih stabala.Važno je voditi računa o debljini podloge i grančice sa koje se skida pupoljak. Koristiti pupoljke sa kalem grančica slične debljine, jer će na taj način bolje srasti podloga i plemka i bolji će biti prijem...

    Iz znatiželje da saznamo što više o autohtonim, starim, ali i novim, odnosno za naše podneblje nepoznatim sortama, posetili smo Lidiji Đurić. Kako ste došli na ideju da pokrenete rasadničarsku priču, sa najraznovrsnijim biljnim vrstama, povrća, cveća, ukrasnih biljaka, starim i novim sortama? „Dok sam bila na fakultetu obilazili smo rasadnike i veoma dobro se sećam šta nam je prilikom posete jednom velikom i poznatom rasadniku rekao njegov gazda kao dobronamerni savet budućim mladim rasadničarima:”Deco, trudite se da u rasadniku imate što više različitih vrsta i varijeteta. Putujte...