Kuće i vrt

  Jabuka stubastog tipa rasta privlači pažnju duži niz godina kako oplemenjivača,  tako i proizvođača-amatera. Poslednjih godina sve je više interesovanja voćara amatera za jabukama stubastog tipa. Stubaste forme jabuka koriste se isključivo u dekorativne svrhe. Rodonačelnik ovih sorti jeste sorta „vajdžek“ (Wijcik) koja je otkrivena još 1969.godine u Kanadi kao spontani mutant sorte „mekintoš“ (McIntosh). Stubaste jabuke se odlikuju vrlo slabom bujnošću i omogućuju vrlo gustu sadnju. Pogodne su za gajenje kao ukrasne biljke na okućnici, pa čak i u većim saksijama. Voćke se gaje bez naslona sa rastojanjem...

    Zavisno od vremenskih uslova, tokom decembra meseca se može odraditi dosta toga što je propušteno u proteklom periodu, samo ako uslovi to dozvoljavaju. Sadnju ne trebamo obavljati ako je temperatura u minusu, jer može doći do oštećenja korenovog sistema,  a samim tim i do smanjenja prijema sadnica. Prednost zimske sadnje je u tome što je korenov sistem aktivan tokom zime tj. nakon sadnje on će se pripremiti na dobar način za početak vegetacije.   Odmah nakon sadnje voćke trebamo zaštititi od divljči jer, zečevi isrne mogu napraviti velike...

  Rezidba je pomotehnička mera koja ima zadatak da uskladi i uravnoteži vegetavni i generativni potencijal voćaka. Rezidba voćaka prema vremenu kada se ona izvodi može biti rezidba u periodu mirovanja voćaka,  ili takozvana zimska rezidba, i rezidba u vreme vegetacije voćaka ili prolećna. Početak zimske rezidbe je od vremena kada voćka uđe u period mirovanja a to je sa opadanjem lišća. Međutim , ako se sa rezidbom krene suviše rano u jesen, može doći do nepovoljnih posledica , jer voćke koje ulaze u zimu sa velikim presekom grana često...

    Rana šargarepa može da se proizvodiu zaštićenom prostoru, i to najčešće u plastenicima, jer je ovo najjevtiniji način proizvodnje. Ona nije mnogo zastupljena u zaštićenom prostoru zbog duge vegetacije i zbog relativno niske cene, ali je dobra pretkultura za jesenje useve ili kao nova kultura u plodosmeni. Ova biljka ne traži dodatno zagrevanje, ali se mora zaštititi od mraza, zato što mlade biljčice izmrzavaju na temperaturi od minus 4 ⁰ C. Seme počinje da klija na temperaturi od 3-4 ⁰ C, a najbolje je na 18 ⁰ C,...

Orah se može saditi u jesen ili u proleće, ipak, preporučuje se jesenja sadnja jer se sadnice tako bolje primaju, a kod njih je i bolji rast u prvoj godini od sadnje. Ubraja se među naročito pri­lagodljivo voće jer jednako dobro uspeva i u toplom i hladnom agroklimatu. Gaji se uglavnom kao visokostablašica s dužinom debla iznad 2,5 metra, ponajviše zbog vrednosti drveta; ali se takođe gaji i zbog ploda.     Orah nije mnogo zahtevan prema zemljištu, uspeva na različitim tipovima zemljišta. Najbolje rezultate i za normalan rast i razvoj oraha,...

    U decembru voćni zasadi su u periodu mirovanja,  ali i tada treba obaviti određene agrotehničke mere,  ukoliko one nisu izvedene tokom novembra . U mladim i zasadima u rodu obavlja se đubrenje organskim i mineralnim đubrivima,  osnovna obrada zemljišta , zaštita mladih voćki od divljači, krečenje debla voćki kao mera zaštite od mrazopuca,  popravka naslona u špalirima. Tokom decembra ukoliko vremenski uslovi dozvole nastavlja se sa podizanjem novih zasada.  Sadnju ne treba obavljati ukoliko su temperature u minusu,  jer može doći do oštećenja korenovog sistema pa samim tim...

  U ovom mesecu je jako bitno da pčelar nešto češće obilazi svoj pčelinjak. Jedan od razloga su i brojne štetočine kojima takođe pogoduje ova klimatska situacija. Tu je i radoznalost ljudi, nestašnost dece, domaće i divlje životinje, ptice, živina, pogotovu ako pčelinjak nije ograđen.     Ako je pčelinjak na vetrovitom terenu, još uvek nije kasno da ga zaštitimo od jakih udara vetra snopovima šaše koji su izvanredan materijal za zaštitu, a uz to i najjevtiniji, jer osim našeg rada nema baš nikakvu cenu. Zaštita od ptica je nešto...

  Voćnjaci su se na pragu zime pripremili za mirovanje, ali to ne znači da u njima nema posla. Od trenutka kada opadnu svi listovi, poželjno je i da se voćke okreče. Кreč ih štiti od pucanja kore, u narodu poznatom kao vrbopuc, od štetočina koje su na njihovim deblima pronašle topao kutak gde će prezimeti, ali i od nekih parazita. Iako jedva čekaju zimu da malo predahnu, iskusni voćari kreče stabla čak dva puta godišnje – u jesen, i u proleće, ali ne u svim zasadima i ne svake...

  Rezidba leske kalemljene na mečijoj leski je minimalna, a sastoji se samo u proređivanju krune i usmeravanju rasta skeletnih grana, kako bi dobili umereno gustu, okruglastu (piramidalnu ili kotlastu) krunu. Zato se prve dve-tri godine ostavljaju i grane na budućem deblu jer je brži razvoj korena ukoliko sadnica ima više lišća, a tek se u trećoj godini po sadnji značajnije uklanjaju grane sa debla. Visina debla treba da je 80-100 cm, a što se postiže prvim prekraćivanjem sadnice na 100-110 cm od zemlje (uvek u proleće, iako se sade u jesen)....