Kuće i vrt

  S obzirom na veliku potražnju i visoke cene lešnika, ova voćka  se smatra izuzetno rentabilnom za gajenje. Sam sistem gajenja nije komplikovan. Biljka se zadovoljava skromnijim uslovima, ne napadaju je brojne bolesti i štetočine, a što je veoma bitno, većinu proizvodnih operacija je moguće maksimalno mehanizovati. Dugo se čeka na rod,  ali dobra stvar u toku ovog dugog čekanja da leska prorodi je što je lešnik stabilna roba pa njegova cena i potražnja ne osciliraju previše posmatrano u dužem vremenskom roku. Ads code goes here   Posetili smo Dušana...

  U toku je berba lješnika. Semberski proizvođači su ove godine imali povećane troškove hemijske zaštite, ali isto tako i smanjene izdatke za navodnjavanje. adovoljni su rodom i kvalitetom lješnika, koji ima osiguran plasman, a u zavisnosti od gustine sadnje lijeska donosi rod od dvije do četiri  tone po hektaru. U modernim zasadima branje se obavlja specijalizovanim sakupljačima. Berba lješnika ove godine počela je nešto kasnije zbog padavina, ali će sušare biti pune. U zasadu Milana Trišića, koji se prostire na pet hektara u Velikoj Obarskoj, polovina žbunova daje puni...

    Pogledajte kako je arhitektonski studio Modelart Arhitekti neiskorišćeni tavan kuće transformisao u Dobanovcima u perfektno uređen, prijatan i svetao životni prostor.   "Kuća u Dobanovcima predstavlja projekat adaptacije tavanskog u stambeni prostor. Veliki izazov je bilo prilagoditi postojeću konstrukciju novoj nameni, a pritom održati tradicionalni izgled, i ne narušiti postojeći kontekst i ambijent", navodi se iz studija.     Glavni arhitekti i osnivači studija "Modelart Arhitekti" Dejan Mitov, Jelena Mitov i Krsto Radovanović, u okviru ovog projekta uredili su ukupnu površinu od 166 kvadratnih metara.     Po...

  U poslednje vreme sve je veća pojava poljskih glodara, kao rezultat kako izmenjenih klimatskih prilika, tako i redukovane obrade zemljišta i neblagovremenog uklanjanja žetvenih ostataka. Usled svega ovoga dolazi do prenamnoženja glodara. Za njihovo prenamnožavanje potrebna je topla jesen, blaga zima i suvo i toplo proleće. Kišna i povećana vlažnost ne odgovaraju razvoju glodara i u takvim uslovima dolazi do smanjenja broja glodara. Uvek su prisutni na pašnjacima, utrinama, nasipima, i oni tu preživljavaju i u najnepovoljnijim uslovima. Najpovoljnije uslove imaju u neokopavinama kao što su lucerišta i strna...

  Ose i stršljenovi, ako se pojave u većem broju mogu da izazovu i veće štete na pčelinjaku. Povećanje broja ovih insekata karakteristično je za drugi deo leta i početak jeseni. Tada napadaju pčelinja društva i zavisno od broja napadača i snage društva, mogu čak i da savladaju i potpuno unište društvo. Ako su društva jaka, po pravilu se odbrane i nema većih šteta. Borba protiv ovih insekata počinje praktično još od početka proleća. Gde god se otkriju u prirodi treba ih uništavati. Za to su po pravilu najpogodniji sprejevi...

  Ako još niste započeli s uzgojem zimskog povrća, još imate vremena posijati i posaditi veliki broj vrsta. Kraj septembra i oktobar idealni su za sjetvu i sadnju kupusnjača, crvenog luka i bijelog luka, raznih salata, korijandera, repe. Tokom jeseni ima povrtnih biljaka koje se mogu saditi vani na otvorenom i ne smetaju im niže temperature, a neke se ipak moraju posijati u zatvorenim prostorima kako ne bi uvenule od hladnoće. Za ono povrće koje ostaje vani tokom uzgoja bitno je obratiti pažnju na puževe koji su na jesen još...

    Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju, ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti. Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti i/ili grinja...