Zaboravljeno voće naših baka: Krije neobičnu tajnu zbog koje se ne jede odmah posle branja

Voće mušmula sa drveta je tvrdo i opor, a posle čekanja postaje mekano poput kreme. Pogledajte kako da znate da je plod spreman za jelo.

Dok se pijace na jesen pune jabukama, kruškama i grožđem, jedno starinsko voće prolazi pored nas skoro neprimetno. Voće mušmula, sitno i naizgled neugledno, nekada je imalo svoje mesto u dvorištima, voćnjacima i na trpezama naših baka. Danas mnogi jedva da je prepoznaju. Još manje njih zna da se razlikuje od skoro svakog drugog voća koje kupujemo u ovo doba godine.

Njena najveća neobičnost krije se u tome kako se jede. Ako mušmulu uberete sa drveta i odmah pokušate da je zagrizete, verovatno ćete se iznenaditi. Plod je tada tvrd, opor i neprijatno steže usta. Ali mušmula nije stvorena za to da se jede čim se ubere. Mora da odstoji i omekša. Sve dok njeno meso ne postane mekano, gotovo kremasto.

Baš zbog tog čudnog sazrevanja mušmula je posebna i danas, kada smo navikli da voće biramo po izgledu, čvrstini i tome koliko brzo možemo da ga pojedemo. Ona traži strpljenje. Zauzvrat daje ukus koji mnoge podseća na detinjstvo, stare vrtove i jesen koja je nekada drugačije mirisala.

Zašto se mušmule ne jedu odmah nakon branja

Mušmula, poznata pod latinskim nazivom Mespilus germanica, spada u voćke koje su se tradicionalno gajile u Evropi, pa i na Balkanu. Plodovi su joj mali, smeđi i na vrhu imaju karakterističan otvor okružen ostacima čašičnih listića. Izgledaju drugačije od većine voća na pijaci.

Kad sazri na drvetu, mušmula često još nije spremna za jelo. Plod je tvrd i opor, a ukus ume da bude toliko neprijatan da mnogi pomisle kako nije jestiv. Tek kada odstoji i prođe omekšavanje poznato kao bletting, unutrašnjost joj postaje mekana, a ukus blaži, slađi i aromatičniji.

Tokom tog procesa menjaju se tekstura, sastav i ukus ploda. Mušmula postaje smeđa i mekana, a njeno meso može da liči na gustu voćnu kašu. To nije isto što i kvarenje, ali plod ipak treba pažljivo pregledati. Ako ima buđ, neprijatan miris ili druge jasne znake propadanja, ne jedite ga.

Zato valja znati da se mušmule ne ocenjuju po istim pravilima kao jabuke ili kruške. Ono što kod drugog voća deluje kao znak da je plod prezreo, kod mušmule je deo procesa koji je čini jestivom i ukusnom.

Voće koje nas vraća u dvorišta naših baka

Pre nego što su prodavnice počele da nude veliki izbor voća tokom cele godine, mnoga domaćinstva su više pažnje davala voćkama koje su uspevale u lokalnim uslovima. U dvorištima su rasli orah, dunja, višnja, šljiva, dud, pa i mušmula, čiji plodovi nisu morali da budu veliki i savršeni da bi nešto vredeli.

Mušmula je bila zanimljiva baš zato što nije bila voće koje se jede usput, čim se ubere. Plodovi su se ostavljali da omekšaju, pa su se jeli kašičicom ili koristili u domaćinstvu. Takva priprema lepo se uklapala u ritam života u kojem se čekalo da priroda završi svoj deo posla.

Danas, kada se kupovina voća često svede na nekoliko uobičajenih vrsta, mušmula deluje kao ostatak nekog drugog vremena. Ne pojavljuje se redovno na svim pijacama, nema privlačan izgled kao sjajne jabuke i ne može da se jede čim je donesemo kući. Ipak, baš te osobine mogu da je učine zanimljivom onima koji žele da upoznaju zaboravljene lokalne sorte i ukuse.

Nije svako starinsko voće samim tim bolje od savremenih sorti, niti je mušmula čudesna namirnica koju smo nepravedno zaboravili. Njena vrednost je i u tome što je deo tradicionalnog voćarstva i podseća nas na raznovrsnost koja se lako izgubi kada se oslonimo samo na nekoliko najpopularnijih plodova.

Kakav je ukus mušmule i kako se jede?

Kad dovoljno omekša, mušmula ima blag, sladak i pomalo kiselkast ukus, uz aromu koju često opisuju kao voćnu i zemljastu. Tekstura joj je mnogo mekša nego kod jabuke ili kruške, a u unutrašnjosti su krupne semenke koje se ne jedu.

Najlakše ćete je probati ako plod operete, proverite da li je zdrav, prepolovite ga ili otvorite i kašičicom izvadite omekšalo meso, pazeći da uklonite semenke. Ako je mušmula još tvrda i jako opora, treba joj još vremena.

Može da posluži i za džem, voćne namaze, kompot ili druge kuvane poslastice. Zbog svog specifičnog ukusa lepo se slaže u receptima gde se kombinuje sa drugim voćem, naročito kada poželite nešto drugačije od klasičnog džema od šljiva ili kajsija.

Ne oslanjajte se, međutim, samo na boju ploda. Mušmula može da potamni dok omekšava, ali treba da ima normalan miris i da nema znakova plesni ili truljenja. Ako je kupujete na pijaci, pitajte prodavca da li su plodovi već omekšali ili tek treba da odstoje.

Šta mušmula sadrži i koliko je dobra za ishranu

Mušmula sadrži prirodne šećere, vlakna i razna biljna jedinjenja. Njen nutritivni sastav zavisi od sorte, stepena zrelosti i načina čuvanja. Kao i drugo voće, može da bude deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Vlakna iz voća doprinose ukupnom unosu vlakana kroz ishranu, dok se biljna jedinjenja mogu razlikovati zavisno od vrste i zrelosti ploda. Ipak, ne treba zaključiti da mušmula leči određene bolesti ili ima posebna dejstva samo zato što se u narodnoj tradiciji koristila za razne tegobe.

Na internetu se s vremena na vreme pojave tvrdnje da je mušmula posebno dobra za creva, da reguliše šećer u krvi ili da ima izuzetna lekovita svojstva. Za takve tvrdnje potrebni su pouzdani dokazi koji se tiču baš mušmule i konkretnog zdravstvenog dejstva. Tradicionalna upotreba sama po sebi ne dokazuje da neka namirnica može da zameni terapiju ili preporuke lekara.

Najrazumnije je gledati na nju kao na zanimljivo sezonsko voće koje može da obogati jelovnik. Ako imate poseban režim ishrane ili zdravstveno stanje zbog kojeg morate da pazite na unos šećera i vlakana, količinu voća prilagodite savetima zdravstvenog stručnjaka.

Kada je mušmula zaista spremna za jelo

Najvažnije je da plod bude mekan na dodir, a ne tvrd i jako opor. Mušmule se tradicionalno ostavljaju na hladnom i provetrenom mestu dok ne omekšaju. Koliko brzo to ide zavisi od toga koliko su plodovi bili zreli kada su ubrani i u kakvim uslovima se čuvaju.

Ne slažite ih u debelom sloju i ne zaboravljajte na njih danima bez provere. Pregledajte ih redovno i izdvojite sve plodove sa znacima buđi ili truljenja. Kad omekšaju, možete ih odmah pojesti ili iskoristiti za namaze i poslastice.

Ako mušmule probate prvi put, uzmite jedan plod i sačekajte da sasvim omekša. Tako ćete najbolje shvatiti zašto se ovo voće ne jede kao jabuka i zašto je nekada bilo važno znati ne samo kada nešto ubrati, već i kada je pravi trenutak da se pojede.

Mušmula možda neće postati najpopularnije voće na pijaci, ali ima ono što mnogim savremenim namirnicama fali: neobičnu priču, prepoznatljiv ukus i vezu sa načinom života u kojem niko nije očekivao da sve bude gotovo istog trenutka.

Ponekad je dovoljno da na jesenjoj pijaci zastanemo pored nečega što godinama zaobilazimo. Možda otkrijemo ukus koji nismo znali, a možda se samo setimo da priroda ne radi uvek tempom na koji smo navikli.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

www.krstarica.com