POSMRTNA EGZEKUCIJA LUBARDE: Bura zbog odluke Cetinja da izmesti spomenik velikom umetniku, a postavi Titu
U PREDVEČERJE obeležavanja 120 godina od rođenja Petra Lubarde u Ljubotinju kod Cetinja, tuga je obuzela poštovaoce njegovog dela jer su nadležni u prestonom gradu Crne Gore “prelomili” da uklone njegovu “privremenu bistu” sa Trga revolucije gde duže vreme “stanuje” u društvu antifašista Jovana Tomaševića, Marka Mašanovića i Jovana Vučkovića!
U tom delu grada, umesto Lubarde “useliće” se skulptura Josipa Broza Tita, a ovu inicijativu za Petrovo “proterivanje” pokrenulo je Udruženje boraca NOR i antifašista Cetinja. Zasmetao im je veliki umetnik, sin potpukovnika kraljeve vojske Đura Lubarde, kojeg su partizani streljali u novembru 1944. u Papratima kod Cetinja pa sa još nekoliko sugrađana sahranili u neobeleženoj grobnici, gde su prema svedočenju hroničara, njegovi zemni ostaci i dan-danas.
Uprava za zaštitu kulturnih dobara dala je ovih dana saglasnost prestonici Cetinje za podizanje spomen-obeležja postavljanjem biste Josipu Brozu na delu katastarske parcele na Trgu revolucije, u okviru Istorijskog jezgra. Kako se navodi u rešenju objavljenom na sajtu Vlade Crne Gore, bista je planirana na mestu na kojem se trenutno nalazi spomen-bista posvećena istaknutom slikaru Petru Lubardi, za koju je predviđeno izmeštanje na novu lokaciju u okviru Univerzitetskog kompleksa. Uprava ocenjuje da se bista Brozu sa istorijskog aspekta, tematski uklopila u postojeću memorijalnu celinu, kao i da bi njeno postavljanje doprinelo memorijalnom karakteru i značaju ove lokacije.
Pesnik i publicista Radomir Uljarević sa nevericom je primio ovu vest, poručujući da se radi o posmrtnoj egzekuciji Petra Lubarde.
– Kada jednu istinsku kulturnu ikonu zamenite simbolom krute vojno-političke moći, šaljete nedvosmislenu i poraznu poruku: slepa lojalnost partijskoj ideologiji i vođi vredi više od vrhunskog umetničkog stvaraoca. Pod plaštom borbe za civilizacijske vrednosti, zapravo se afirmiše brutalni totalitarizam. Dok je Petar Lubarda svojim kosmopolitskim duhom i epohalnim platnima ucrtao Cetinje i Crnu Goru na svetsku mapu umetnosti, Josip Broz Tito je izgradio sistem zasnovan na apsolutnom kultu ličnosti. Istorija pamti da su upravo pod njegovom dirigentskom palicom savezničke bombe 1944. godine pretvorile u prah i pepeo Podgoricu, Nikšić i druge crnogorske gradove. Njegove “zasluge” za ova surova razaranja, kao i za kasniji ideološki juriš na Lovćen, jednostavno su nesporne – kaže Uljarević za “Večernje novosti”.
On podseća i da se moderna Evropa već decenijima oslobađa tereta i recidiva totalitarnih režima, “dok veći deo javnosti deklarativno teži toj istoj Evropi, a istovremeno na pijedestal vraća poslednjeg velikog evropskog diktatora”.
– Podizanje spomenika takvoj figuri u 21. veku predstavlja klasičan civilizacijski sunovrat. Uklanjanje Lubardinog spomenika neodoljivo podseća na dobro poznate matrice etničkog inženjeringa i potiskivanja nepoželjnog identiteta. Kao što se Lovćen nasilno “čistio” od Njegoševog kosovskog zaveta, tako se danas sa Cetinja uklanja trag jednog od najvećih umetnika koje je ova zemlja ikada imala. Njegov jedini “greh” je što se u svom testamentu nedvosmisleno deklarisao kao Srbin. Cetinje je imalo priliku da u samom centru obezbedi najvidljivije lokacije za spomenike Njegošu i Lubardi, ali je umesto toga izabralo ideološki revanšizam. Ovo nepočinstvo je posmrtna politička egzekucija, čija je žrtva, baš kao i Lubarda, svojevremeno bio i sam vladika Rade. Umirujuće obećanje donosioca ove odluke da će Lubardina bista biti prenesena na “adekvatniju” lokaciju zvuči jednako uverljivo i iskreno kao i ono neslavno obećanje da će kapela biti prenesena na Ivanova korita – zaključuje Uljarević.
Predsednik Udruženja književnika Crne Gore Novica Đurić, postavlja pitanje:
– Zar je moguće da je Cetinje to sebi dozvolilo? Opet dočekuju Tita koji je cetinjsku gospodu hapsio i slao na Goli otok, a Petar Lubarda svojim delima proslavio i grad i državu. Zasmetao je slavni slikar samo zato što je Srbin i što je bio antikomunista. Imao je nepokolebljiv i čvrst stav kada je u pitanju identitet, kulturno nasleđe i pripadnost srpskom rodu, što danas pojedinci u Crnoj Gori očigledno ne praštaju – kaže Đurić za “Večernje novosti”.
Povodom ovih dešavanja oglasio se jedan od osnivača Fondacije “Petar Lubarda”, član njenog Upravnog odbora, slikar i Petrov sinovac, Đuro Lubarda. On je podsetio da je za stogodišnjicu rođenja njegovog strica, 2007, prvobitno postavljena bista ispred Plavog dvorca.
– Neposredno nakon toga bista je izmeštena pored Narodnog muzeja na Cetinju i sad smo dobili informaciju putem medija, a ne direktno kao članovi Fondacije i kao rodbina, da se bista izmešta opet na neko drugo mesto. Neprimereno je da se jedan velikan više puta seli sa jednog na drugo mesto, postavlja se pitanje koliko će tako puta da se “seli” – naveo je Lubarda, predloživši da ako ne postoji rešenje za mesto gde bi spomen-bista Petra Lubarde bilo definitivno postavljena, ona bude vraćena Fondaciji.
novosti.rs
