Osim što pokazuje tačno vreme, ovaj uređaj mnoge je naterao da mršave dok prate koliko su kalorija potrošili i koraka prešli, opominje kada ste loše spavali ili se nalazite pod jakim stresom
Kako ste spavali, jeste li pod stresom, kako radi srce, koliko ste koraka napravili u toku dana, da li napolju pada kiša, ko vas je tražio na telefon…
Svako ko na ruci nosi „pametan” sat, sve omiljeniji gedžet, ove informacije dobija odmah, u realnom vremenu, a može i da ih proanalizira unazad.
Ovaj uređaj, s integrisanom veštačkom inteligencijom (AI), kombinuje funkcionalnost tradicionalnog sata s mogućnostima napredne analitike, senzorskih sistema i mašinskog učenja. I kao svaka nova tehnologija ima svoje prednosti, ali i mane, zavisno od toga šta očekujete od nečujnog pratioca tokom 24 sata.
Tera na pokret
Brojenje koraka jedna je od osnovnih i najpopularnijih funkcija pametnih satova. Oslanja se na ugrađene senzore u uređaju, kao što su akcelerometar i žiroskop. Za ove minijaturne senzore kažu da su remek-delo mikromehanike i elektronike. Napredni algoritmi koriste ove podatke da razlikuju korake od drugih vrsta pokreta, kao što su trčanje, vožnja ili kucanje na tastaturi.
Ovi satovi izuzetno su popularni kod ljudi kojima treba dodatna motivacija da se kreću. Jer, baš sat na ruci će vlasnika vibriranjem više puta u toku dana podsetiti da je vreme da se pokrene, da napravi određeni broj koraka, da se usedeo, da nije prešao preporučeni broj koraka za taj dan…
Naravno, svako može prema sebi da podesi minimalni broj koraka koji želi (i treba) da napravi u danu. Za neke će to biti 5.000 koraka, za neke 15.000… Za prekoračenje stiže čestitka.
Ljubitelji ovih uređaja rado navode da od kada imaju „smart voč”, kako ovaj gedžet zove ceo svet, manje koriste mobilni telefon. „Pametni” sat, naime, koristi bežično (blutut) povezivanje s „pametnim” telefonima, računarima i „klaud” serverima. Svi prikupljeni podaci sinhronizuju se u realnom vremenu s aplikacijom na „pametnom” telefonu, tako da više nema potrebe da držimo telefon u ruci da ne bismo propustili poruku ili poziv, posebno ako je ugašen ton. Kada je mobilni telefon spojen sa satom, on će zavibrirati kada dođe poruka. Tek ako na nju treba odgovoriti, u ruku se uzima mobilni, mada sada ima satova koji pružaju mogućnost da se preko njih odgovori i na poruku i na poziv.
U početku je neobično pričati u sat, ali ta se novina brzo savlada.
Kod vežbanja, sat omogućava korisnicima da detaljno nadgledaju svoje aktivnosti, optimizuju treninge i uočavaju napredak. Mnogi od ovih uređaja podržavaju različite vrste aktivnosti, kao što su trčanje, biciklizam, plivanje…
Praćenje zdravstvenih parametara nikada nije bilo lakše: to ovo sokoćalo čini primamljivim više od svega.
Postoji veliki broj modela, kao i veliki raspon cena. Najnoviji modeli papreno su skupi, ali nađe se „pametni” sat za pristojnu i dostupnu sumu. Međutim, mnogi se korisnici tu susretnu s problemom koji se odnosi na preciznost i kompatibilnost s mobilnim telefonom.
Zato je prvi savet da se prilikom odabira „pametnog” sata proveri podudarnost s „pametnim” telefonom. Neki rade samo s određenim operativnim sistemima. A koliko ćete mu verovati još uvek zavisi od toga koliko ste ga platili. Mnoge studije govore da je preciznost podataka oko 80 odsto što i nije najbolje, uz napomenu da se ovo odnosi većinom na jeftinije „pametne” satove. Zato je, posebno ako se prate zdravstveni parametri, bolje odložiti kupovinu, pa kada se steknu uslovi uzeti skuplji koji ima i bolje garancije.
Lekari poručuju, na osnovu pojedinih studija, da se na uređaje ove vrste ni u kom slučaju ne treba oslanjati u potpunosti (nezavisno od proizvođača), već parametre, poput broja otkucaja srca, krvnog pritiska, broja koraka, praćenje sna, vežbanja i slično, uvek uzimati s rezervom.
„Svakodnevni izazovi sve češće dovode do problema mentalnog zdravlja, uključujući stres, anksioznost, depresiju i druge psihičke poremećaje. Tradicionalne metode praćenja mentalnog zdravlja uglavnom se oslanjaju na subjektivne procene tokom terapeutske sesije ili samoprocene korisnika, što često nije dovoljno za ranu detekciju i prevenciju ovih problema. Danas tehnologija pruža priliku za novi, proaktivni pristup, omogućavajući kontinuirano praćenje mentalnog stanja korisnika i personalizovane intervencije u realnom vremenu”, navodi na svojoj internet stranici dr Milan Popović, specijalista psihijatrije, psihoterapeut, ali i stručnjak za razvoj veštačke inteligencije i mašinsko učenje.
Za njega korišćenje „pametnog” sata za očuvanje mentalnog zdravlja predstavlja revolucionarno rešenje. Ključnu ulogu u prikupljanju podataka koji se koriste za analizu igraju senzori za srčani ritam i njegovu varijabilnost. Oni mere brzinu otkucaja srca i varijacije između otkucaja, što omogućava procenu nivoa stresa, anksioznosti i opšteg psihofiziološkog stanja korisnika.
Senzori prate i frekvenciju i dubinu disanja, a to, recimo, otkriva koliko je vlasnik opušten ili napet.
Uređaji mere različite faze spavanja (REM, duboki san) i trajanje sna. I to može da upozori na potencijalni problem s mentalnim zdravljem.
Postoji čak i senzor koji prati nivo zasićenosti krvi kiseonikom, što je korisno za registrovanje disajnih problema, često povezanih s anksioznošću.
Srce sistema, po rečima dr Popovića, jesu algoritmi veštačke inteligencije, odgovorni za analizu svih ovih podataka, predviđanje potencijalnih problema i generisanje personalizovanih saveta na osnovu trenutnog stanja i ranijih sačuvanih podataka. Preporuke uključuju tehnike opuštanja, disajnih vežbi ili podsećanje da se krene na fizičku aktivnost.
Ipak, ima istraživanja u kojima se tvrdi da „smart” satovi mogu da budu mač s dve oštrice: mogu da pojačaju anksioznost kod pacijenata koji sada imaju pristup mnogo većem broju informacija.
Doktor kaže kako će anksiozne osobe naći i najmanji povod da to stanje povećaju – ne mora to da bude sat!
Ništa ne može zameniti živi kontakt
Dr Ljubica Vidić, specijalista psihijatrije, šef Kabineta za treće doba beogradskog Instituta za mentalno zdravlje, ima drugačije mišljenje: savremena tehnička dostignuća od značaja su samo u meri koja ne isključuje socijalne kontakte!
„Sigurno pomažu onim ljudima kojima su značajni pređeni i zabeleženi koraci, a ne, na primer, kilometraža od pet kilometara koju kardiolozi preporučuju da se pređe svakog dana. Smatram da neposredni ljudski kontakti, lepa reč, empatija, smeh, zajedništvo imaju nemerljiv značaj za naše duhovno, duševno i mentalno zdravlje. To ljude postiče da neguju odnose koji su značajniji od samovanja i izolacije”, poručuje doktorka Vidić.
Korisni za otkrivanje Parkinsonove bolesti
„Smart” satovi mogli bi da naprave revoluciju i u ranom otkrivanju Parkinsonove bolesti, tvrdi se u studiji istraživača iz Medicinskog centra Univerziteta u Ročesteru. Oni navode da bi „pametni” satovi i telefoni mogli da se koriste za prepoznavanje simptoma u ranom stadijumu bolesti koji uključuju drhtanje (tremor), usporenost pokreta, ukočenost… Do sličnog zaključka došli su i naučnici instituta za istraživanje demencije na Univerzitetu u Kardifu koji su analizirali podatke više od 100.000 korisnika „pametnih” satova. Oni tvrde da mogu da predvide nastanak Parkinsonove bolesti do sedam godina pre pojave simptoma. Za takvo predviđanje pratili su brzinu kretanja učesnika tokom jedne nedelje. Dr Ketrin Pil, jedna od istraživača, objasnila je da može da se razlikuje Parkinsonova bolest od drugih stanja koja utiču na kretanje, kao što su starost i slabost.
Prati rad srca ili prima pozive
„Pametni” satovi pružaju brojne mogućnosti, zato je prilikom kupovine važno birati uređaj koji ima funkcije koje su korisniku najvažnije.
Ako je prioritet praćenje zdravlja, treba izabrati sat s naprednim funkcijama kao što su praćenje srčanog ritma, krvnog pritiska, nivoa kiseonika u krvi, praćenje sna i nivoa stresa.
Kome će sat služiti da popravi fizičku kondiciju i bolje vežba, mora pri kupovini ovog gedžeta proveriti da li se nudi praćenje različitih sportova, dži-pi-es za nadgledanje aktivnosti na otvorenom, vodootpornost za plivanje i personalizovane trening planove.
Oni koji sate provode za volanom, a potrebno je da u svakom momentu budu vezani s drugima, trebalo bi da biraju sat s usavršenim funkcijama kao što su primanje obaveštenja, brzi odgovori na poruke, upravljanje pozivima.
magazin.politika.rs
