Skulptura Svjatoslava Igoreviča na spomeniku “Hiljadu godina Rusije” (1862) u Novgorodu.
Preporučujemo i…
Kako su se davala imena u prethrišćanskoj Staroj Rusiji? Zašto su Rusi govorili za svoju decu da su „ćorava“ i „zlobna“? Zašto su u Rusiji, za razliku od drugih slovenskih zemalja, gotovo u potpunosti iščezla imena slovenskog porekla? Kakva su bila „privatna“ i „javna“ imena ruskih careva i zašto su pojedina imena bila zabranjena? Rusko ime je složena formula u kojoj nije sve tako jednostavno.
Nadimci
U Staroj Rusiji, u prethrišćansko doba, kao ime mogla se iskoristiti svaka reč koja ima veze sa običajem, navikama, izgledom, okruženjem. Imena su se izvodila i od brojeva: Pervoj, Vtorak, Tretjak (po redu kojim su se deca rađala); bila su vezana za izgled deteta: Černjava, Beljak, Maljuta (mali rastom); za karakterne osobine: Molčan (ćutljiv), Smejana, Istoma (slabašan); za živu prirodu: Bik, Ščuka (štuka), Dub (hrast); ili za zanat: Ložka (kašika), Kuznjec (kovač), Šuba (bunda). Vremenom je ime moglo biti zamenjeno drugim, prikladnijim.
Da bi se izbegao štetan uticaj zlih duhova ili drugih ljudi čoveku je često davano ime koje opisuje njegov nedostatak, i često je taj nedostatak bio izmišljen: Nekras („ružan“), Zloba, Kriv („ćorav“). Prema verovanju, takvo neugledno ime je štitilo čoveka od uroka, po principu „od suprotnog“: ako je već ćorav, neće više oćoraviti.
Kada su se u Staroj Rusiji pojavila hrišćanska imena nadimci nisu nestali, nego su postali dopuna uz glavno ime. Hrišćanska imena su korišćena kako u nižem staležu, tako i među ljudima visokog porekla, kao što su veliki vojskovođa Aleksandar Nevski, prosvetitelj i pesnik Simeon Polocki i moskovski knez Ivan Kalita. Imena u obliku nadimaka bila su u upotrebi sve dok ih Petar Veliki nije zabranio. Međutim, ona su već od 15. veka počela da se transformišu u prezimena.
Dva imena: javno i prosto
Od 14. do 16. veka u Rusiji je bilo uobičajeno da se novorođenčetu daju prosta imena po svetitelju koji se slavio tog dana. Za razliku od javnog imena, prosto ime je korišćeno u porodici i među rođacima i prijateljima. Na primer, caru Vasiliju III prosto ime je bilo Gavril, a njegovom sinu Ivanu Groznom – Tit. Ponekad su se dešavali i paradoksalni slučajevi: rođena braća su mogli biti imenjaci u svakom pogledu, tj. mogli su imati isto javno i prosto ime. I starijem i mlađem sinu Ivana Groznog javno ime je bilo Dmitrij, a u užem krugu rođaka i prijatelja nosili su ime Uar.
Tradicija prostog imena potiče od rodoslova Rjurikoviča (potomaka kneza Rjurika). Veliki knezovi ove dinastije, koja je vladala Rusijom pre Romanovih, imali su istovremeno i pagansko i hrišćansko ime: Jaroslav-Georgije (Mudri) ili Vladimir-Vasilije (Monomah).
U dinastiji Rjurikoviča bile su dve kategorije imena: slovenska i, u skladu sa poreklom ove dinastije, skandinavska. Slovenska imena su bila složena od dve osnove, na primer Jaropolk (jar – „žar“, polk – „puk“), Svjatoslav, Ostromir. U skandinavska spadaju: Olga, Oleg, Gleb, Igor [izvedena od Helga, Helgi, Gudleif, Ingvar – prim. red.]. Ova imena su mogli imati samo pripadnici velikokneževskog roda. Tek u 14. veku imena počinju da se koriste i u drugim slojevima društva. Zanimljivo je da rodovsko ime nije moglo ostati slobodno. Ako bi umro deda, njegovo ime se davalo novorođenom unuku, ali nije bilo dopušteno da živa braća budu imenjaci.
Jaropolk Svjatoslavič (10. vek), veliki knez kijevski,
stariji sin kneza Svjatoslava Igoreviča,
prema viđenju ruskog portretiste i živopisca
Vasilija Petroviča Vereščagina
Sa jačanjem hrišćanstva u Staroj Rusiji slovenska imena su prestajala da se koriste. Postojali su čak i spiskovi zabranjenih imena. Posebno su bila zabranjivana imena vezana za stara slovenska božanstva, na primer Jarilo ili Lada. I sami Rjurikoviči su postepeno morali da se odreknu dinastičke tradicije u korist hrišćanskih imena. Već je Vladimir Svjatoslavič na krštenju dobio ime Vasilije, a kneginja Olga je postala Jelena.
Treba istaći da su u Rusiji hrišćanska imena nametnuta sa više sile nego u drugim slovenskim zemljama. Stoga danas u Rusiji, za razliku od svih ostalih slovenskih zemalja, ima veoma malo imena slovenskog porekla (prim. red.).
Imena u dinastiji Romanovih
Imenoslov Romanovih je obnovljen za vreme Katarine II. Ona je uvela nova imena, nazvavši svoje unuke Nikolaj (u čast Nikolaja Čudotvorca), Konstantin (u čast Konstantina Velikog) i Aleksandar (u čast Aleksandra Nevskog). Vremenom se rodoslovno stablo Romanovih širi i pojavljuju se i pomalo zaboravljena dinastička imena Nikita i Olga, pa čak i Rostislav, koga nema u crkvenom kalendaru.
Prirodno je bilo da se imena daju po starijim rođacima. Romanovi su se u davanju imena pre svega rukovodili običajima predaka. Otud su tako česta bila imena Nikolaj, Aleksandar i Petar. Doduše, imena Petar i Pavle su zabranjena posle ubistava Petra III (1728-1762), a zatim njegovog sina Pavla I (1754-1801).
Ivan koji ne pamti svoj rod
Ime Ivan je sa razlogom postalo simbol: tako se zvao svaki četvrti seljak u Ruskoj Imperiji. Štaviše, kada bi lutalica bez isprava dospeo u ruke policiji, uvek je govorio da se zove Ivan, zbog čega se i pojavio izraz „Ivan koji ne pamti svoj rod“ (rus. „Ivan, ne pomnящiй rodstva“). Dugo se ovo ime judejskog porekla nije širilo na vladajuću dinastiju, ali počev od Ivana I tako su se zvala četiri vladara iz roda Rjurikoviča. To ime su koristili i Romanovi, ali je ono zabranjeno posle pogibije Ivana VI 1764.
Otačka naslednost
Korišćenje patronima (imena po ocu) kao dela rodovskog imena u Staroj Rusiji je potvrda veze čoveka sa ocem. I prosti ljudi, kao i predstavnici visokog roda, zvali su se, na primer, „Mihail, Petrov sin“. Smatralo se da je posebna privilegija dodatak „-ič“ uz patronim. To je bilo dozvoljeno samo ljudima visokog porekla. Tako su se zvali Rjurikoviči, na primer Svjatopolk Izjaslavič.
Od 19. veka patronim počinje da koristi i inteligencija koja se u to doba pojavljuje, a posle ukidanja kmetstva (obespravljenog položaja seljaka) 1861. i seljacima je dozvoljeno da se tako nazivaju. Život savremenih građana Rusije već se više ne može zamisliti bez patronima. To nije samo obraćanje sa poštovanjem, nego i potreba da se razlikuju ljudi koji imaju isto ime i prezime.
______
Originalna lokacija teksta na portalu “Ruske reči” >>>
Tekst preuzet sa svevlad.org.rs
