archiveIvo Andrić

Foto: S. Garić     Antikolonijalna borba bila je konstanta čitavog delovanja Iva Andrića i zbog svojih ubeđenja robijao je kao mlad i bolestan čovek, smatra pisac Vladimir Pištalo, direktor Narodne Biblioteke Srbije. Iako je Andrić važio za čoveka koji ne rizikuje, naš nobelovac preuzimao je „ozbiljno i do kraja“ samo one rizike za koje je ocenio da treba da se preuzmu, istakao je Pištalo na promociji knjige „Priča o Andriću – antikolonijalni razgovori“. „Kao mlad čovek zaglavio je u tim tamnicama. Nisam bio u austrougarskoj tamnici, ali sam bio...

U „Višegradskoj hronici”, u delu rečenice –„samo, za srpsku decu to su tragovi Šarčevih kopita, ostalih još od onda kada je Kraljević Marko tamnovao u Starom gradu” – prevodilac Ernst Jonas sintagmu „srpska deca” prevodi kao „hrišćanska deca”, što oduzima ozbiljan značenjski sloj dela, a prevodioca pretvara u izdajnika autora   ANDRIĆ I 1961. GODINA Andrićeva Nobelova nagrada zbila se u godini podizanja Berlinskog zida, započetog u avgustu, mesecu u kojem su članovi Švedske akademije završili iščitavanje predloženih dela, pripremajući saopštenja za septembarsku diskusiju. Zasedanju neće prisustvovati akademik Dag Hameršeld,...

  Izvedite čovjeka iz balkanskih planina na more i vi ste otvorili jedan opojan praznik sa radosnim svitanjem i neizvjesnim sutonom. Želja za morem izgleda da se sakupljala i rasla kroz pokoljenja i njeno ostvarenje u jednoj, našoj ličnosti žestoko je kao eksplozija. Izlazak jednog plemena na more, to je početak njegove prave istorije, njegov ulazak u carstvo većih izgleda i boljih mogućnosti. Taj odlučni čas u istoriji vrste ponavlja se svaki put u istoriji pojedinca pri prvom dodiru sa morem, samo u drugom obliku i manjem obimu, zapisao je...