SREMSKI KARLOVCI I ANDRIĆGRAD:Stara i nova srpske duhovna adresa za pretke i potomke

Udruženje „Klub svih generacija“ sa Banstola, na Fruškoj gori, u dogovoru sa Dejanom Manojlovićem, direktorom Turističke organizacije Sremskih Karlovaca, pozvalo je članove uprave „Andrićgrada“ i Mećavnika, da budu gosti u nekadašnjem sedištu srpske duhovnosti Sremskim Karlovcima.

– Cilj posete i druženja bi bio razmatranje svih mogućnosti saradnje Sremskih Karlovaca i Andrićgrada, kao stare i nove srpske duhovne adrese, na ponos naših potomaka i za čast našim precima. Za uspostavljanje ovog mosta saradnje dobili smo podršku, i moralnu i finansijsku, Opštnskog veća Sremskih Karlovaca – kaže za Iskru Branko Simonović, predsednik „Kluba svih generacija“, koji su oformili prognani Srbi iz bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, BiH-a, a deo čine i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije.

Njih oko četiri hiljada, koji su do pre nekoliko godina bili „nevidljivi“ za državu i lokalne samouprave, sve dok nekolicina entuzijasta nije odlučila da pokrene akcije. Najpre uređenja igrališta za njihovu decu, pa nasipanja tvrdom podlogom do tada blatnjavih staza do kuća, a onda i akcija koje su odjeknule u širokom medijskom prostoru – od Srbije, preko Republike Srpske, pa do Rusije. I sve do predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je lane bio sa vladikom Vasilijem na osveštanju krsta i mesta gde je prvobitno trebalo da bude izgrađena crkva posvećena Blagoj Mariji, odnosno, crkva „Optužnica“…

Uz malu digresiju, Simonović objašnjava da je prvi korak oko saradnje „stare i nove spske duhovne adrese“ već načinjen 29. oktobra, kada je grupa od 20-ak članova ovog kluba prognanika posetila Andrićgrad i Mećavnik.

– Oduševljeni onim što smo videli, ali i gostoprimstvom koje smo tamo doživeli, još smo uvereniji da je ideja oko dve srpske, stare i nove duhovne adrese, više nego izvodljiva. Ne vidimo u čemu ili kome bi bila prepreka da organizujemo „Dane Andrićgrada i Mećavnika“ upravo u Sremskim Karlovcima, jednom od stubova srpske duhovnosti pod tuđinima i mestu, koje je uz Prizren, na Kosovu i Metohiji, simbol ostanka i opstanka srpskog roda. Zasad , Prizrena, ajd da kažem metaforično, više nema za ovakve susrete, ali su nam ostali Sremski Karlovci – veli Simonović.

Klub , na čijem je čelu, uputio je pismo pozivnicu upravi „Andrićgrada“, uz napomenu da, ako nisu u mogućnosti da do kraja ove kalendarske godine dođu u Sremske Karlovce, to obavezno bude na proleće.

– Tada ćemo udariti temelje prve crkve namenjene žrtvama „Oluje“ u našem naselju, čiju smo izgradnju inicirali. Dočekani smo u Andrićgradu kao „carevi“ pa bi želeli da uzvratimo gostoprimstvo – kaže Simonović.

Simonović pojašnjava i da je pre dve godine pokrenuta akcija za izgradnju crkvice u naselju Banstol, koje geografski pripada trima fruškogorskim opštinama- Inđiji, Irigu i Sremskim Karlovcima.

– Glavni razlog je bio taj što smo hteli da, pored najpoznatije crkve-brvnare u Srbiji, tzv. Pokajnice, koju je podigao Miloš Obrenović u Radovanjskom lugu, na mestu gde je po njegovom nalogu ubijen njegov kum Karađorđe, Srbi podignu i crkvu „Optužnicu“, posvećenu svim svim srpskim žrtvama, čije ubice nijedan ovozemaljski sud nije osudio. Inspiracija nam je bio i Kusturičin Drvengrad sa svojom crkvicom, kao i ruske crkve brvnare – objašnjava Simonović.

U međuvremenu je ideja o crkvi-brvnari na Fruškoj Gori evoluirala, a vladika sremski Vasilije je odlučio, pošto taj deo pripada eparhiji na čijem je čelu, da tu bude podignut zidani hram, replika ruske crkve Svetog Nikolaja iz Sofije.

– Prema najavama iz eparhijskog doma, gradnja bogomolje kojoj su novinari već dali ime „Putinova crkva“, trebalo bi da počne na proleće. Putinova , jer smo dobili obećanje da će i velika Rusija pomoći izgradnju te crkve – kaže Simonović i zaključuje:

-Sremski Karlovci, mesto u kome su stolovali srpski patrijarsi, pa i jedan prognani ruski, u kome su se školovali i stvarali veliki umetnici i donosile istorijske odluke, sa svojom „patinom“, sa jedne strane, i ovo što je Kusturica podigao na Drini, kao malo ko u našoj dosadašnjoj istoriji, sa svojom svežinom i originalnošću, su adrese koje niko od nas ne bi smeo da zaobiđe.

—

– Želimo da razmenimo pozitivna iskustva i verujemo da mnogo toga što smo videli u Andrićgradu, može da zaživi i na prostorima Sremskih Karlovaca, odnosno Fruške gore – rekao nam je Rajko Radan, je član Udruženja građana „Klub svih generacija“, koji je, inače, poslednji put u Višegradu bio pre trideset godina, na đačkoj eskurziji.

Miroslav Čortan, takođe član oovg kluba, kaže da je njihova namera da budućim generacijama ostave vekovnu uspomenu i pomen na pale žrtve iz Krajine.

– Pored toga, želimo da ovaj prostor bude na ponos svih nas koji živimo ovde – kaže Čortan.

Siniša Kostić

iskra.co