Šezdeset i četiri godine od Nobelove nagrade Iva Andrića

Tačno šezdeset i četiri godine je prošlo od trenutka kada je ime Ive Andrića zauvek upisano zlatnim slovima u svetsku književnu istoriju. Na današnji dan, naš pisac ovenčan je Nobelovom nagradom za književnost. Do danas, ostaje kao jedini predstavnik našeg književnog stvaralaštva kojem je ukazana ova izuzetna čast.

Komitet za dodelu Nobelove nagrade je tada, 1961. godine, prepoznao i nagradio “epsku snagu pripovedanja kojom je Andrić oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom burne istorije svoje zemlje”. Andrić je svojim delom uspeo da pronikne u najtananije niti ljudske psihe, da osvetli složene odnose i preplitanja u životima običnih ljudi, čime je stvorio univerzalnu sliku egzistencije koja je odjeknula širom sveta.

Iako je njegovo ime kružilo u kuloarima Nobelovog komiteta još od 1958. godine, a 1960. je bio u najužem izboru, iznenađenje je ipak bilo prisutno kada su ga, 26. oktobra 1961. godine, po povratku iz uobičajene šetnje, ispred stana sačekali novinari sa uzbudljivom vešću iz Stokholma.

Kasnije, 10. decembra 1961. godine, Ivo Andrić se dirljivom besedom „O priči i pričanju” zahvalio na prestižnom priznanju. U toj besedi, koja je i danas aktuelna i inspirativna, Andrić je progovorio o moći reči, o značaju pripovedanja kao načina da se očuvaju uspomene, da se razume prošlost i da se gradi bolja budućnost.

Kao potvrdu svoje humanosti i posvećenosti kulturi, Andrić je novčanu nagradu od milion dolara, dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade, u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini. Ovim gestom je pokazao koliko mu je stalo do obrazovanja i omogućavanja svima da dođu do knjige i znanja.

Više od šest decenija kasnije, sećanje na Ivu Andrića i njegovo veliko delo živi. Njegova književnost nastavlja da inspiriše generacije čitalaca, a njegov primer nesebičnosti i posvećenosti kulturi ostaje putokaz za sve potonje umetnike.