Alkohol ne greje telo – privid toplote može da bude opasan

Kuvano vino, topli napici sa alkoholom i viski dugo se smatraju načinom za zagrevanje tokom hladnih dana. Međutim, iako posle konzumiranja alkohola možemo da osetimo toplotu, taj osećaj ne odražava stvarno stanje organizma.

„Postoji osećaj toplote, ali se u stvarnosti zagrevanje ne dešava“, objašnjava Vinston Morgan, profesor toksikologije na Univerzitetu Istočnog Londona.

Alkohol utiče na sistem koji reguliše telesnu temperaturu. Temperaturu unutrašnjosti tela kontroliše hipotalamus, oblast mozga koja upravlja reakcijama organizma na promene temperature.

Kada nam je previše toplo, krvni sudovi blizu površine kože se šire. Taj proces naziva se vazodilatacija i omogućava da veća količina tople krvi stigne do kože, odakle toplota može da se oslobodi u okolinu.

Kada nam je hladno, dešava se suprotno. Krvni sudovi se sužavaju, odnosno smanjuje se protok krvi do kože, čime organizam pokušava da sačuva toplotu.

Alkohol podstiče oslobađanje toplote

Alkohol ometa ovaj prirodni mehanizam. On izaziva širenje krvnih sudova blizu površine kože čak i kada unutrašnja telesna temperatura nije porasla.

Zbog toga veća količina tople krvi stiže do površine kože, što stvara osećaj zagrejanosti. Taj osećaj može biti toliko izražen da osoba poželi da skine deo odeće.

„Više krvi šaljete ka koži, što stvara osećaj da vam je toplije. Ali zapravo nije tako. Vaš organizam samo premešta krv“, objašnjava Morgan.

Upravo u tome je problem. Povećan protok krvi do kože omogućava da se više toplote oslobodi u okolinu, što može da dovede do snižavanja unutrašnje telesne temperature.

Alkohol povećava rizik od hipotermije

U dovoljno hladnim uslovima gubitak telesne toplote može da poveća rizik od hipotermije, naročito ako osoba zbog prividnog osećaja toplote počne da skida odeću.

„Posle izvesnog vremena, unutrašnja temperatura tela zapravo postaje niža“, kaže Morgan.

Zbog toga alkohol nije dobar izbor za zagrevanje u hladnom okruženju.