Sadnju voćaka je najbolje izvršiti u jesen, takođe u toku zime ukoliko vremenske prilike dozvole i u proleće ali što ranije. Najbolja je jesenja sadnja jer preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve se sadnice brže i bolje razvijaju. U proleće se preporučuje sadnja na vetrovitim položajima i predelima sa vlažnom klimom, pogotovo na težim zemljištima.
Sadnice koje se koriste za sadnju moraju biti zdrave sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom. Za savremene intenzivne zasade koriste se sadnice sa prevremenim grančicama. Ako se koriste ove sadnice već u drugoj godini se mogu dobiti značajniji prinosi.
[ads1]
Pred sadnju svaka sadnica mora biti pojedinačno pripremljena. Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela. Duže žile treba skratiti na dužinu 15 – 20 cm i gledati da presek bude što manje kos da bi rane što lakše zarasle. Neposredno pre sadnje koren se potapa u smešu goveđe balege i ilovače u koju se doda određena količina plavog kamena radi dezinfekcije.
Ako je zemljište predhodno dobro pripremljeno tj. duboko orano ili podrivano a vrši se đubrenje u rupu , onda se kopaju rupe 60 x 60 cm. Ako se ne đubri u rupu a zemljište je dobro pripremljeno, dovoljno je kopanje rupe 40 x 40 cm. Ako priprema zemljišta nije bila dobra ili se vrši sadnja na ledini, onda rupe moraju biti 120 x 60 cm. Jedino se na pesku voćke sade dublje 5 – 10 cm.
Sadnice se postave na određenu dubinu, pa se nagrne ratresita zemlja na žile, pa dobro nagazi. Ukoliko pre toga nije izvršeno đubrenje onda se preko zemlje stavi 5 – 10 kg dobro zgorelog stajnjaka i onda se opet preko njega stavi sloj zemlje i dobro nagazi . Ukoliko je jesenja sadnja, oko sadnice treba nagrnuti malo zemlje tj. napraviti humku, a ukoliko je prolećna sadnja, potrebno je oko voćaka napraviti udubljenje i svaku sadnicu zaliti sa oko 10 litara vode. Кada se voda upije u zemlju, udubljenje se pokrije zemljom kako bi se sprečilo isparavanje vode iz zemljišta. Ovako posađene voćke se bolje primaju, brže razvijaju i ranije prorode.
[ads2]
Sadnju je lako izvesti ako je teren ravan ili blago nagnut. Sa ekonomskog stanovišta, za voćarsku proizvodnju se više preporučuju blago nagnuti tereni pa čak i tereni sa većim nagibima. Ako su veći nagibi voćke se sade po izohipsama, konturnim brazdama ili se prave terase što zavisi od samog nagiba terena. Ipak, za sadnjune treba koristiti terene sa većim nagibom jer su takvi tereni podložni eroziji ,a izvođenje agrotehničkih i pomotehničkih mera je otežano.
Autor: Nebojša Brzaković, dipl. ing. /
