Proglasili su je tehnološkim VIŠKOM, a onda se sa majkom posvetila šivenju JASTUČIĆA za decu
Diplomirana slikarka likovnih umetnosti Kristina Karaičić (35) godinama je radila kao dekoraterka u prodavnici nameštaja, a onda je u februaru 2016. godine proglašena tehnološkim viškom. Ovaj, za mnoge ljude nemili događaj i bezizlazna situacija, Kristini su bili jedna od prekretnica, pre svega pri rađanju ideje sa imenom Nana.
Već u aprilu počela je da osmišljava jastuke za decu, a proizvodnju, odnosno šivenje prepustila je svojoj majci Mili (56) koja živi u Kraljevu. U mali porodični biznis već nekoliko meseci uključeni su i Kristinina sestra Marijana, kao asistent marketinga i finansijska savetnica i suprug Velibor kao logistička podrška i najmobilniji član tima koji isporučuje jastuke. Važna karika je i Kristinin otac Vukašin, bez čijeg večitog vetra u leđa ne bi ni krenula u ovu priču.
Svaki jastuk baka šije na mašini, veliki deo aplikacija našiva se ručno, a ima dosta i veza, ručnog slikanja i crtanja
– Početnički entuzijazam, poput pravog kapitalističkog šefa unutar mog uma, ne dozvoljava mi mnogo odmora (smeh). Osim fotografisanja, koje Nana decoration & photography nudi kao jednu od svojih usluga, nemam drugog posla – priča mi Kristina na početku razgovora.
– Naziv smo nadenuli podstaknuti idejom lepog ženskog imena. Za ćerku, jednog dana, možda. A onda su došle brojne asocijacije poput one na moju nanu Linku, prabaku koju sam mnogo volela. Svako od nas ima svoju nanu iz detinjstva i to su najtoplija sećanja. Kad izgovorite reč nana, poverenje je već tu, a ono je, pored ljubavi, najbitnije za sve odnose, a posebno onaj sa decom.
Ideja se „kuvala“ u Kristininoj glavi nekoliko meseci, a ubrzale su je određene životne okolnosti, dok joj je početna inspiracija bio sin Todor (1). Gledajući prekrasne primere na internetu shvatila je da našem tržištu manjka drugačijih, a kvalitetnih jastučića koji doprinose toplini i lepoti dečjih soba i koje deca doživljavaju kao igračke. Srećna okolnost bila je činjenica da se njena mama Mila (prijateljima znana kao Cica) decenijama bavi „rekreativnim“ šivenjem, iz ljubavi. Ona je ekonomista i veoma kreativna osoba, i, kako kaže njena ćerka, postiže pravu perfekciju čega god se dotakne – od kulinarstva do pravljenja glinenog nakita.
Mama na kraju uvek napravi čudo i svi budu srećni, kaže Kristina
– Majka je majka, i tu nema mnogo priče. Ona će dati sve od sebe i više od toga da ispuni moje zahteve, odnosno vizuelne standarde, pogotovo u trenucima kada sam beskompromisna, jer drugačije ne umem. Precizno znam šta mi se dopada, a šta ne. Ali, s obzirom na to da ne šijem, nisam upoznata sa praktičnim delom posla za mašinom – otkriva Kristina.
Nanini jastuci su mahom u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Nišu, Novom Sadu, a stigli su i do Hrvatske, Norveške, Švajcarske, Poljske, Amerike
Od opreme za rad neophodni su im tekstil, makaze, konci i konopci, boje za tekstil, mašina za šivenje, računar, foto-aparat i muzika. Jastučiće prave od pamučnih tkanina, jer su namenjeni deci i veoma im je bitno da budu kvalitetni i da se lako održavaju. Pune ih antialergijskim silikonskim kuglicama.
– Što se podele rada tiče, Todor nas inspiriše i to izvrsno radi. Ja smišljam i krojim i predstavljam proizvod na društvenim mrežama, a mama šije. Trudim se da svako jastuče dobije propratnu zanimljivu nepretencioznu pričicu kako bismo izašle iz postojećih klišea prezentovanja dečjih proizvoda. Pa sad, kome se svidi… Pošto je u jednom trenutku broj porudžbina prerastao mogućnosti, angažovali smo i šnajderku u Beogradu, tako da je i divna gospođa Sneža sada u našem timu. Što se mog dela krojenja tiče, ja sam sa koferom punim tekstila i Todorom stalno na relaciji Kraljevo – Beograd.
Motivi na jastucima su raznovrsni i, što su neobičniji, to su traženiji. Lubenicu jastuk do sada su radili sedam puta, a tražene su i sove, slonče i početna slova detetovog imena. Poslednji hit bili su letnji jastučići – slatkiši, krofna, sladoled, kapkejk, kao i jagode, kruške i jabuke. Trenutno prave jastučiće za jednu trpezariju u obliku jajeta na oko, paradajza i paprike.
– Nana za mene predstavlja slobodu da uživam u svakom trenutku u onome šta radim i u društvu ljudi koje najviše volim, kao i luksuz da budem prisutna u svakom momentu odrastanja deteta, a da ne prinosim žrtvu zbog toga. Ona je i miran san, koji sam godinama tražila. Za mamu, to je iskorak iz svakodnevice, nov izazov onda kada pomislite da su izazovi prošli, i puno srce, jer je njenih ruku delo postalo jednom detetu nezamenjiva igračka i najbolji drug – rekla je Kristina na kraju Priče sa dušom.
