Svaki vozač ponekad napravi grešku ili pogrešnu procenu tokom vožnje, na primer pritisne papučicu gasa umesto kočnice i sl. Ovakve greške mogu da budu jako opasne u pojedinim situacijama u saobraćaju, ali ako i u takvim okolnostima vozač ispravi svoju grešku sve može da prođe bez posledica, kako po njega i njegov automobil tako i po ostale učesnike u saobraćaju. Zato je poželjno da se povremeno vežba kako pravilno reagovati u deliću sekunde u iznenadnim nepovoljnim saobraćajnim uslovima. Vežbom se postaje sigurniji i bezbedniji vozač.
Ako pripadate onoj grupi vozača koji na svaku opasniju situaciju reaguju naglim kočenjem, onda ste u grupi vozača koja je opasna za ostale učesnike u saobraćaju. Naglo kočenje je ponekad poslednja reakcija koju treba primeniti u potencijalno opasnim situacijama, jer se time blokiraju točkovi, a time se gubi kontrola nad automobilom što dodatno otežava situaciju. U sličnim prilikama mnogo je bezbednije zaobići vozilo ili neku prepreku koja se iznenada prepreči na putu, nego pokušavati naglim kočenjem.
Prvi korak u vežbanju sastoji se od upoznavanja vozača sa mogućnostima i ponašanjem njegovog automobila. Potrebno je da se pronaže neki slabo opterećen put ili još bolje neki napušteni parking, koji bi poslužio kao poligon za simulaciju opasnih saobraćajnih situacija.
Potrebno je testirati automobil kako po suvom tako i po klizavom kolovozu (neposredno posle kiše). Što se bolje upoznaju performanse automobila u ovakvim nepovoljnim uslovima to će biti sigurnije upravljanje i kontrola nad njim, čime se umanjuju moguće loše procene i greške u stvarnim opasnim situacijama u vožnji.
Razlog za ovakvo testiranje automobila je da vozač dobije neophodno samopouzdanje i da sazna šta sve može da očekuje od svog automobila u iznenadnim nepovoljim saobraćajnim uslovima.
Test se sastoji u simuliranju:
1. naglog kočenja – po suvom ili vlažnom kolovozu lako se uočava gubitak kontrole na automobilom.
2. naglog skretanja iz jedne u drugu kolovoznu traku (kao da se zaobilazi neka prepreka na putu) – potrebno je da se oseti kako se ponaša automobil pri ovakvom manevrisanju, koliko se zanosi ili proklizava.
3. dodavanja gasa pri skretanju – ako je automobil sa prednjim pogonom on će umesto da skreće nastaviti da ide pravo sve dok se dodaje gas, ako je automobil sa zadnjim pogonom sigurno će se zaneti u stranu, što može da dovede do njegovog prevrtanja.
Drugi deo vežbe sastoji se u pokušaju vizualizacije mogućih opasnih situacija, treba zamisliti neku potencijalno opasnu situaciju (iznenadno kočenje vozila ispred, otvaranje vrata na parkiranom automobilu pored puta, istrčavanje pešaka i sl.), zatim treba da se analizira kako treba reagovati u datoj situaciji, korak po korak.
Saobraćajne nesreće se najčešće događaju zato što ih vozači nisu očekivali i nisu pravilno reagovali, najbolji način da se to izbegne je da vozač bude uvek spreman i siguran u sebe, a to se postiže ovakvim vežbama.
netauto.rs