Užički Stari grad sija kao novi: napravljena je citadela, vidikovci, staze, a poodmakli su i radovi na oživljavanju jedinstvene vodene kule nad rekom Đetinjom
Stari grad u Užicu, do pre koju godinu zarušenih bedema, sada je uređena i privlačna turistička atrakcija, sačuvana od zuba vremena. Novi život ovoj tvrđavi udahnut je vrednim višegodišnjim ulaganjima države, grada i donatora, u korist istorije, turizma, Užičana. Pri čemu obnova ne staje: nakon što su restaurirani gornji i srednji grad tvrđave, napravljena citadela s kulom, vidikovci, staze i drugo, već su poodmakli radovi (uz podršku EU) na oživljavanju jedinstvene vodene kule nad rekom Đetinjom.
Duga je i sadržajna prošlost užičkog Starog grada. O vremenu nastanka tvrđave nema pisanih podataka, dok za razdoblje srednjeg veka postoji tek poneki dokument. Zna se da je tokom 14. stoleća grad bio u posedu vlastelinske porodice Vojinović.
Viševekovni simbol varoši
– Prvi pomen postojanja užičke tvrđave je iz 1373. u vreme sukoba kneza Lazara s oblasnim gospodarom Nikolom Altomanovićem, koji je u to vreme držao posede od Rudnika do Dubrovnika (Lazar je pobedio i zagospodario Užicom). Turci su zaposeli užičku tvrđavu 1463, a u 17. veku Evlija Čelebi piše da je ovaj grad na steni tada imao 41 kulu i na bedemima 4.000 grudobrana – naveo je o istorijatu Starog grada dr Aleksandar Savić iz užičkog Istorijskog arhiva, dodajući:
– Posle četiri veka turske okupacije užičkog grada, Srbi su ga 1862. borbama osvojili. Po odluci međunarodne konferencije u Kanlidži, Turci su tada morali da se isele iz Užica, a odredbama ugovora zidine užičkog grada su 1863. minirane i zarušene, da više ne služe za vojnu upotrebu.
Tako je viševekovni simbol varoši, o čijoj su lepoti i stamenosti nekad nadahnuto pisali strani putopisci (među njima i Feliks Kanic, čiji je crtež Starog grada iz 1860. sačuvan), potom vek i po čamio zaboravljen. Kod generacija Užičana tvrđava je izazivala znatiželju, mamio ih je izuzetan pogled s tog uzvišenja na grad, reku, okolna brda, ali hodati po dotrajalim bedemima (gde nepažnja može odvesti u ambis) nije bilo prijatno.
S kraja prošle decenije počela je da oživljava zamisao za obnovom tvrđave, njenim pretvaranjem u uređeno mesto i atrakciju za posetioce. Turistima zanimljivi prostori i zdanja oko nje – najstarija srpska hidrocentrala „Pod gradom” pretvorena u muzej, „evropska zelena staza”’ koja vodi kroz „ćirine” tunele do arheološkog parka „Stapark”, stoleće star železnički most, gradska plaža – bili su dodatni razlozi da Stari grad zasija novim sjajem.
Valja podsetiti da su užički planovi za uređenje tvrđave potekli od zamisli da bude obnovljena prema njenom izgledu iz 18. veka. Idejno rešenje za rekonstrukciju gornjeg grada dao je prof. dr Marko Popović, stručnjak za srednjovekovne fortifikacije i autor knjige „Užički grad”. Na osnovu preciznih planova iz bečkog ratnog arhiva, s autentičnim izgledom gornjeg užičkog grada 1737. godine kada su Austrijanci, potisnuvši Turke, kratko vladali ovom tvrđavom.
Užička kotlina na dlanu
Po ovom idejnom rešenju obimni radovi obavljeni su proteklih godina, za koje je najviše sredstava izdvojila država preko resornih ministarstava. Tokom 2023. završena je obnova gornjeg grada, pa su posetioci počeli da otkrivaju lepotu pogleda na užičku kotlinu s vidikovca tvrđave.
A u pogledu iz Užica ili s obližnje magistrale ka ovom uzvišenju sada stoji tvrđava uređena na ponos Užičana, privlačna turistima ma odakle dolazili.
Stigla i na poštansku marku
Pre dve godine „Pošta Srbije” ukazala je čast obnovljenom užičkom Starom gradu – stavila ga je na poštansku marku povodom 650. godišnjice prvog pominjanja te tvrđave. Time ukazala i na državni značaj ove istorijske građevine, jer je, rekoše tada, poštanska marka jedan od najvažnijih državnih simbola, slika onoga što Srbija smatra važnim.
Niče i vodotoranj
U donjem delu Starog grada, radovima koje finansiraju Evropska unija i grad Užice, već je pred završetkom rekonstrukcija neobične građevine – Vodene kule (ili vodotornja) nalik nekadašnjoj koja je ovde postojala bezmalo pet vekova. Sagrađena je u 15. stoleću, jedinstvena na srpskim tvrđavama. Zapisi navode da je imala osam etaža visine od 43 metra, povezana sa 168 stepenika, a omogućavala je bezbedno snabdevanje tvrđave vodom iz Đetinje. Spuštala se do korita reke da bi iz nje čekrkom mogla da se izvlači voda kako bi ovaj utvrđeni grad što duže odolevao neprijateljskim opsadama. Kula je znatno oštećena prilikom rušenja Starog grada 1863, da bi je 1910. reka Đetinja dokrajčila.
Čeka se na pešački most
Mada je toliko obećanog urađeno, još uvek nije napravljen pešački most sa obližnje magistrale („zlatiborskog puta”) do obnovljenog Starog grada, najavljen u više navrata. Nadležni su obećavali početak realizacije ovog poduhvata koji bi stvorio mogućnost da se lakše priđe užičkoj tvrđavi (sadašnji prilaz uz strme i uske gradske ulice do kapije nije pogodan), ali se taj most čeka. Prema najavama, biće dug stotinak metara i prava atrakcija visoko iznad Đetinje.
politika.rs
