Najpovoljnija ekspozicija terena za vinograd su blage kosine okrenute prema jugu i jugozapadu. Jugoistočni položaji mogu se koristiti u povoljnijim klimatskim uslovima, a severni samo u izuzetno toplim područjima. Za gajenje vinove loze, najpovoljniji su brežuljkasti tereni i blage padine okrenute prema jugu i jugoistoku, a manje povoljni su ravničarski i tereni sa izraženim reljefom. Naročito su nepovoljne depresije u kojima se zadržava voda, a u njima se sakupljaju i hladne vazdušne mase koje mogu dovesti do zamrzavanja loze.
Po stepenu inklinacije (nagnutosti), zemljišta se svrstavaju u sledeće kategorije: blago nagnuta zemljišta, s padom do pet stepeni; nagnuta zemljišta, s padom od pet do 10 stepeni; strma zemljišta, s padom od 10 do 45 stepeni.
Najpovoljnija za gajenje vinove loze su blago nagnuta i nagnuta zemljišta do 10 stepeni. Pri ovakvom terenu nisu potrebne dodatne mere, mere zaštite od erozije (terasiranja) koje znatno poskupljuju podizanja vinograda.
Za podizanje vinograda u našim uslovima najbolje je da se zemljišta nalaze na nadmorskoj visini, koja se kreće od 100 do 400 metara.
Zemljište na kome se podiže vinograd mora da ispuni određene uslove. Pre svega, mora biti duboko, strukturno, sa povoljnim vodnim, vazdušnim i toplotnim režimom. Posebno je važan mehanički sastav zemljišta, jer koren vinove loze prodire duboko u zemljište, iz kog crpi hranjive materije i vodu.
Vinova loza je biljka, koja može da uspeva i na nešto lošijim i siromašnijim zemljištima, uz njihovu popravku pre sadnje. Samo močvarna, hladna, previše plitka i zaslanjena zemljišta, ne dolaze u obzir za gajenje vinove loze.
[ads1]
Da bi se korenovom sistemu vinove loze omogućio normalan razvoj, neophodno je da se zemljište namenjena za podizanje vinograda adekvatno pripremi. Piprema obuhvata više mera, koje imaju za cilj da zemljište na određenoj dubini učine što povoljnijim za razvoj korenovog sistema. To znači, da zemljište na određenoj dubini, treba dovesti u stanje optimalne plodnosti i povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Za postizanje ovog cilja, neophodno je preduzeti prvo regulacione radove, a zatim pripremu zemljišta za sadnju.
U regulacione radove se ubrajanju prethodno krčenje biljne vrste, terasiranje i druge mere zaštite od erozije; nivelisanje i planiranje terena; povećanje plodnosti zemljišta i rigolovanje. Neposredna priprema zemljišta pred sadnju obuhvata duboku obradu zemljišta; plitku obradu; obeležavanje puteva i staza; obeležavanje pravaca i redova; obeležavanje mesta za sadnju i sadnju.
Krčenje se izvodi u zavisnosti od toga šta se gajilo na zemljištu koje je predviđeno za sadju. Ako je tu bio stari voćnjak, vinograd ili se koristi zemljište koje je zapušteno i na kojem ima retkog drveća i šiblja, obavezno se mora iskrčiti uz što detaljnije čišćenje od zaostalih žil, jer su one potencijalna opasnost za razvoj truležnica. Takođe, mora se ukloniti i sve veće kamenje,ako ga ima, jer će kasnije smatati u obradi. Nivelisanje i ravnanje terena obavlja se posle krčenja i odlaganja krečnog materijala, kao i na parcelama koje imaju mikrodepresije i uvale. Teren se ravna skidanjem i nasipanjem zemljišne mase. Ravnanjem se dobija ravna površina na kojoj se sve buduće radnje izvode nesmetano i pravovremeno. Ravnanje se može izvoditi ručno ili mehanizovano pomoću specijanlih mašinakao što su buldozeri, skreperi i grejderi.
U pripremi zemljišta za sadnju vinove loze posebna pažnja posvećuje se popravci zemjišnih osobina. S odabrane površine za sadnju uzimaju se uzorci zemljišta i posle urađene agrohemijske analize obavlja se meliorativno đubrenje kojim se plodnost zemljišta dovodi na željeni nivo. Osim urađene zemljišne analize, meliorativnom đubrenju prethodi i vizuelna ocena, kao i ocena biljnog pokrivača, koja ukazuje na prisustvo humusa u zemljištu, kao i njegovo opšte stanje i pH reakciju.
[ads2]
U cilju privođenja zemljišta potrebama vinove loze moraju se obaviti humifikacija, fosfatizacija, kalizacija i kalcifikacija. Sve ove mere imaju za cilj dovođenje plodnosti zemljišta na optimalan nivo unošenjem najvažnijih elemenata koji su neophodni vinovoj lozi.
Humifikacija je mera kojom se pre podizanja vinograda nadoknađuje količina organske materije koja nedostaje u zemljištu. Sprovodi se unošenjem organskih đubriva koja se dodaju u različitim količinama. Humifikacijom se sadržaj organske materije u zemljištu dovodi na nivo od oko 3 odsto, optimalan za vinovu lozu. To se postiže unošenjem dobro zgorelog stajnjaka, treseta, komposta, glistenjaka ili drugih organskih đubriva. Ako se ne raspolaže dovoljnim količinama ovih đubriva, moguće je koristiti i zelenišno đubrivo. Za popravku sadržaja humusa za jedan odsto na dubini od jednog centimetra neophodno je uneti 40 do 60 tona stajnjaka po hektaru. Rasturanje organskog đubriva obavlja se rasturanjem po čitavoj površini pre rigolovanja.
Izvor: Domaćinska kuća
