Zimsko računanje vremena je počelo protekle noći, pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan čas unazad.
U nedelju su časovnici u 3 časa, trebali biti vraćeni na 2.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letno računanje vremena.
Pomeranje vremena se uglavnom obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letno i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energija, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih časova “premešta” na večernje.
Letno računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine. Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnog računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranje kazaljki uvedeno je uz obrazloženje da se time “produžava” dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Pojedini astronomi su protiv veštačkog “produženja” dana, jer smatraju da prirodu ne treba “mučiti”, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
blic.rs
