U Srbiji se u poslednjoj deceniji tiho razvija jedna od najperspektivnijih voćarskih grana. Plantažni zasadi lešnika niču širom zemlje, moderna tehnologija ulazi u proizvodnju, a strana i domaća konditorska industrija sve snažnije gleda ka našim voćnjacima. Lešnik više nije samo kultura iz dvorišta, već stub profesionalne poljoprivrede i izvozni adut.
Iako prirodni uslovi u centralnoj Srbiji najviše pogoduju lešniku, najveće površine danas se nalaze u Vojvodini, gde su dominantni moderni, plantažni zasadi. Prema statističkim podacima, u Vojvodini je koncentrisano 44 odsto svih zasada, zatim slede Južna i Istočna Srbija sa 24 odsto i Šumadija i Zapadna Srbija sa 23 odsto. Ova prostorna odrednica otkriva važan trend: blizina obradivih površina, infrastrukture i prerađivačkih kapaciteta sve više određuje karte u voćarstvu.
Površine pod lešnikom godinama rastu. U 2024. godini pod lešnikom je bilo 8.718 hektara, dok je 2017. ta površina iznosila 3.218 hektara. To znači da je Srbija u sedam godina više nego udvostručila proizvodne kapacitete. Ipak, ovako brz razvoj pratio je i jedan izazov – vremenske prilike i mlada struktura zasada donele su kolebanja u prinosima. U 2024. godini proizvedeno je 8.910 tona lešnika, što je pad od trinaest odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali i dalje solidan nivo imajući u vidu da plantaži postepeno ulaze u puni rod.
Posebno zanimljiva je spoljnotrgovinska slika. Srpski lešnik, prepoznat po kvalitetu, sve više osvaja tržišta. U 2024. godini izvezeno je 1.759 tona, najviše u Italiju, a vrednost izvoza dostigla je 5,7 miliona evra. Značajan iskorak desio se nakon 2021. godine, kada su u pun rod ušli zasadi podignuti u okviru velikih investicija u proizvodnju sadnog materijala i plantažne zasade. Najveći svetski kupac, kompanija „Ferero“, već godinama snažno podržava razvoj domaćeg uzgoja kroz svoju kompaniju u Srbiji. To je donelo stabilan otkup, znanje i sigurnost proizvođačima, ali i pozicioniralo Srbiju kao sve važnijeg igrača na evropskoj mapi lešnika.
Ipak, kada je reč o tržištu, Srbija i dalje uvozi deo potrebnih količina. Tokom 2024. godine uvezeno je 740 tona, uglavnom iz Turske, što ukazuje da domaća proizvodnja još nije dostigla puni potencijal i da je prostor za rast značajan. Tražnja globalne konditorske industrije, koja troši tri četvrtine svetske proizvodnje lešnika, obezbeđuje stabilnu perspektivu. To je jedna od retkih voćarskih kultura za koju se može reći da će svaki kvalitetan, tržišno orijentisan proizvod naći put do kupca.
Država već godinama podržava razvoj voćarstva kroz brojne mere, što je ovoj kulturi dalo snažan podsticaj. Poljoprivredna gazdinstva koja se bave lešnikom mogu da računaju na podsticaje za podizanje višegodišnjih zasada, nabavku opreme, analizu zemljišta i, posebno važno, na sistem e-Agrar kroz koji se subvencije podnose brže i efikasnije. Maksimalan iznos po korisniku za podizanje novih zasada iznosi do tri miliona dinara, uz podršku do šezdeset pet procenata investicije u marginalnim područjima. Pored toga, proizvođači imaju mogućnost nabavke nove mehanizacije, sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža i opreme za preradu i skladištenje uz podsticaje, što je posebno značajno u lešniku, gde savremena tehnologija odlučuje o kvalitetu i stabilnosti prinosa.
U strukturi srpskog voćarstva lešnik još uvek čini relativno skroman deo, ali njegov značaj raste. Od ukupnih voćnih zasada u Srbiji, lešnik u 2024. godini čini oko 4,4 procenta, ali upravo ta pozicija pokazuje koliko je prostora za širenje. Ono što nekada beše zanat, danas je biznis sa dugoročnom perspektivom.
Lešnik je kultura koja ne trpi improvizacije, ali nagrađuje strpljenje. U vremenu kada svetska potražnja raste, a kupci traže stabilnost i kvalitet, srpski proizvođači imaju priliku da osvoje svoje mesto u najprofitabilnijem segmentu voćarstva. Ako nastavimo sadašnjim tempom, budućnost ovog sektora biće ne samo stabilna već i izuzetno profitabilna – a lešnik će postati jedan od simbola modernog srpskog agrara.
Spoj nauke, ulaganja, podrške države i jasnog tržišnog puta pokazuje da je vreme lešnika u Srbiji tek počelo. I da će svako zrno ubrano u ovoj zemlji biti sve vrednije u godinama koje dolaze.
Ohrabruje i nedavna izjava resornog ministra Dragana Glamočića da će subvencije za visokointenzivne voćarske kulture, kao što je lešnik, biti dodatno povećane. Ta poruka je izuzetno značajna za sektor, jer jasno pokazuje da država prepoznaje strategijski značaj ove proizvodnje i spremna je da prati dinamiku i investicioni ciklus koji su potrebni da bi se ostvarili visoki prinosi i konkurentnost na međunarodnom tržištu. Upravo ovakvi signali politike podrške ulivaju sigurnost proizvođačima i investitorima da nastave sa ulaganjima u navodnjavanje, moderne sisteme uzgoja, sadni materijal i preradu – što je osnov da lešnik postane jedan od najprofitabilnijih segmenata srpskog voćarstva.
Izvor: Domacinska kuca
