Bora Đorđević nije izdržao najvažniji životnu bitku. Preminuo je u bolnici u Ljubljani nakon teške upale pluća. Srbija je time izgubila jednog od svojih najdarovitijih i najvoljenijih umetnika.
Na pohod da postane jedan od najboljih tesktopisaca i rok muzičara u Srbiji a i mnogo šire, Bora je krenuo iz rodnog Čačka u kojem je rođen 1. novembra 1952. godine.
Na početku karijere bio je član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz, zajedno sa Đorđem Balaševićem.
Britak jezik, direkto obraćanje publici bez uvijanja bili su njegov zaštitni znak tokom čitave karijere. Retko slatkorečiv, uvek sa prizvukom rečnika gradskog autsajdera Bora je stvorio svoj prepoznatljiv stil koji je uz brojne hitove Riblje Čorbe odavno stekao ogroman broj poklonika.
Kao mladić u Beogradu je upisao Petu beogradsku gimnaziju, potom i Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Pošto nije primljen na glumu, upisao je pozorišnu organizaciju na FDU.
Riblju Čorbu osnovao je 15. avgusta 1978., sa njom je uvek bio među najboljim jugoslovenskim i srpskim bendovima. Pogledaj dom svoj anđele, Dva dinara druže, Nemoj srećo nemoj danas, Amsterdam… samo su neki od hitova srpskog rok maestra koji će ostati večito upamćeni i koji su odavno stekli status domaće rok letire.
Đorđević se našao na udaru kritika javnosti zbog stihova “popij svoje sedative” u pesmi “Mirno spavaj”, kao i “za ideale ginu budale” i “kreteni dižu bune i ginu” u “Na zapadu ništa novo”.
Voljen od publike, uvek na meti kritike
Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (1984), dok je sa sledeće “Istine” (1985) morala otpasti politički intonirana pesma “Snage opozicije”.
Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama “Pogledaj dom svoj, anđele”, za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.
Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput “Ja ću da pevam” i “Tu nema Boga, nema pravde” sa “Osmog nervnog sloma” (1986) i “Član mafije” na “Ujedu za dušu” (1987).
Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su “Amsterdam”, “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “Svirao je Dejvid Bouvi” i “Avionu slomiću ti krila”, ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput “Prokleto sam”, “Sutra me probudi”, “Kada padne noć”, “Da to sam ja” i “Napolju”.
Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu “E moj druže zagrebački” kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u “Ćuti, ćuti ujko”.
Za projekat “S one strane duge” (1992) napisao je stihove i muziku za “Decu ti neću oprostiti”, koja se našla i ne njegovom samostalnom albumu “Njihovi dani” (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi “Baba Jula”.
Saradnja sa najvećim imenima rok muzike eks Jugoslavije
Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.
Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi “Peduculis Pubis”, a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.
Đorđević je bio član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, i kratko vreme savetnik ministra kulture Srbije Dragana Kojadinovića.
Za umetničke zasluge, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2021. godine odlikovao Đorđevića Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena, a nedavno je dobio Orden časti sa zlatnim zracima od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput “Ravnodušan prema plaču” (1985) i “Hej Sloveni” (1987), od kojih je “Šta je pesnik hteo da kaže” (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.
U kratkoj biografiji na kraju knjige Đorđević je pišući o sebi istakao da su u Ribljoj čorbi “osvojili sva priznanja koja se osvojiti mogu”, i da je lično dobitnik “mnogobrojnih nagrada koja se dodeljuju za poeziju”.
Riblja čorba ušla u udžbenik istorije za osmi razred osnovnih škola
Navevši da je Riblja čorba ušla u udžbenik istorije za osmi razred osnovnih škola, a muzičkog za prvi srednje, Đorđević je istakao i da su dve njegove dečije pesme ušle u lektiru za niže razrede osnovnih škola.
Razne životne faze uticale na njegovo stvaralaštvo. Zabrane pesama, alkoholizam u jednoj fazi života, razvodi, veliki uspesi, zajedno sa provokativnim društveno-orijentisanim pesmama, doveli su do toga da on postane jedan od najkontroverznijih muzičara u eks Jugoslaviji, ali i najvoljenijih.
Do slave je došao preko trnja. Po izdanju albuma „Koza nostra“, 1990. godine, bio je optužen za „vređanje radničke klase Jugoslavije“, ali su te optužbe odbačene.
Bora je nakon bračnih brodoloma i bogate karijere, čini se, uspeo svoju sreću da nađe u Sloveniji gde je boravio tokom poslednjih godina.
Srpska rok scena ovim je izgubila jednu od svojih najvećih legendi, pesnika, buntovnika i muzičara čije će domete po originalnosti i stilu retko ko premašiti.
politika.rs
