Gavrilo Princip umro je 28. aprila 1918. godine u zatvoru u Terezinu, gde je je izdržavao kaznu teške robije od 20 godina. Kada je umro, imao je 23 godine ali to koliko je on stvarno bio mlad i u kakvim uslovima je tamnovao, nije moglo da se zaključi sa crno belih fotografija.
Najpoznatija njegova fotografija posle kolorisanja izgleda sasvim drugačije. Gavrilo na njoj deluje kao dečak. Kao neko nevino dete. Ali, mršav i izmučen u samici u kojoj je služio kaznu. Njega su mučili i izgladnjivali.
Obučen samo u sako, bez majice, u hladnoj i vlažnoj ćeliji nije imao nikakvu šansu da sačeka kraj prvog svetskog rata i trenutak ostvarenja njegovog sna – da svi Srbi žive u jednoj državi.
Ostalo je zabeleženo da je svojim tamničarima rekao: Nema potrebe da me prebacite u drugi zatvor. Moj život već opada. Predlažem da me zakucate za krst i živog spalite. Moje telo koje gori biće baklja koja će osvetliti put mojim ljudima do slobode.
Prema svedočenju Ota Egerta, zatvorskog lekara iz Terezina, Principa su doveli na operaciju u jesen 1916. godine u teškim okovima. Princip je bio bolestan od tuberkuloze kostiju leve ruke i tuberkuloze limfnih žlezda na levoj strani vrata. Posle operacije ostao je u bolničkoj samici.
Manje je poznato da je Gavrilo princip želeo da na strani Srbije učestvuje u Prvom balkanskom ratu ali je on odbijen zato što je lekarska komisija zaključila da on slab sa zdravljem.
Princip je sa desetak pripadnika Mlade Bosne bio u centru za obuku, nekoliko kilometra od Vranja, u klancu Gradske reke. Tu je ovladao rukovanjem nožem, pištoljem i ručnom bombom. Sa njim su bili i muslimani i Hrvati koje je zbližila mržnja prema Austrougarskoj. Pripadnici Mlade Bosne u Vranje su stigli na osnovu dobrih preporuka i veza sa komitama iz južne Srbije. Pripreme za atentat u Sarajevu bile su strogo konspirativne.
/magazin.politika.rs/
