Šljiva je u Srbiji veoma značajna voćka. Privredni značaj šljive nije samo u njenoj velikoj proizvodnji i izvozu, već naročito u tome što je ona odavnina bila i ostala verni pratilac našeg seljaka i za mnoge od njih glavni izvor prihoda. Šljiva je takoreći zaštitni znak Srbije. Bez nje se ne može zamisliti, niti opisati kako to izgleda voćarstvo u našoj zemlji.
Najznačajnije i najrasprostranije domaće sorte su: požegača, čačanska lepotica, čačanska rodna i čačanska najbolja, čačanska rana,valjevka. U cilju unapređenja voćarstva stručnjaci Instituta u Čačku su 2012. godine stvorili novu sortu šljive Nada. Nastala je hibridizacijom sorte Stenlej i Skolduš.
[ads1]
Nova sorta prilagođena je agrogeološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otporna na niske temperature i pozne prolećne mrazeve. Njena najveća prednost ogleda se u otpornosti na virus šarke šljive i gljivične bolesti.
Plodovi se ubiraju u punoj tehnološkoj zrelosti krajem druge i početkom treće dekade avgusta, kada imaju najizraženiji miris i ukus. Karakteristične su tamno plave boje, a masa ploda je oko 50 grama.
[ads2]
Plod donosi na kratkim rodnim grančicama pa iz tog razloga intenzitet rezidbe prilagoditi nameni plodova. Poželjno je skraćivanje skeletnih grana tj. prevođenje na niži letorast kao i čišćenje vrhova od suvišnih letorasta. Rezidbom ćemo dobiti bolje obrastanje kratkim rodnim grančicama nižih delova skeletnih grana. Njena osobina slabije bujnosti stabla daje joj veliku prednost gajenja u gušćim zasadima. Plodovi Nade sadrže visoki sadržaj suve materije, šećera i kiselina, koštice se lako odvajaju od mezokarpa, plodovi su ujednačene veličine i izuzetno pogodni za sušenje i preradu.Sorta je tolerantna prema virusku šarke, a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i truleži ploda.
Nada nije previše zahtevna za gajenje ali je preporučljiva primena svih agrotehničkih mera radi dobijanja visokog kvaliteta plodova.
Izvor: Domaćinska kuća
Autor: Svetlana Kovačević
