Preokupirani pandemijom i brigama, Užičani su gotovo zaboravili na jubilej objekta kojim se ponose. Na Ilindan, biće tačno 120 godina najstarijoj hidrocentrali na reci Đetinji, ujedno i prvoj na Balkanu, napravljenoj po Teslinim izumima naizmeničnih struja. Podignuta je samo pet godina posle one na Nijagarinim vodopadima. Plato ispred užičke hidrocentrale krasi spomenik Nikoli Tesli, a slavu i počast zaslužuju i njeni stvoritelji, užičkim preduzetnicima i akcionarima tkačnice, smelim da velike sopstvene pare ulože u tada neizvesnu novotariju.
Istorijat ove hidrocentrale, zvane „Pod gradom”, dokaz je kako je složna privatna inicijativa u zabitom delu Srbije uspela da iznedri objekat od strateškog značaja.
[ads1]
Poduhvat je utemeljen na prihvatanju naučnih saveta profesora Đorđa Stanojevića i ulaganju 215.000 dinara u srebru za gradnju centrale sa opremom iz Berlina, kao i za gradsku mrežu. Podrška je stigla i od kralja Aleksandra Obrenovića, koji je centrali maja 1899. postavio kamen temeljac. Da bi se dobio siguran izvor energije za tkačnicu i zaradilo na isporuci struje građanstvu, iz Evrope su dopremljene teške elektromašine.
Elektrana je puštena u rad na Ilindan 1900. godine. Bio je to neviđen tehnološki iskorak u skromnoj varoši, u koju je struja stigla tako što je „od vode postala vatra”. Gledajući osvetljene kuće i ulice u čudu su tadašnji Užičani govorili: „Sinu viđelo iz rijeke.”
Đetinjom je od tog vremena mnogo vode proteklo i centrala je postala istorijska vrednost, muzej sa originalnim „Simensovim” mašinama koje još mogu da proizvode struju. Hidrocentralom u novije vreme gazduje „Elektroprivreda Srbije”, koja je poslednjih godina preduzela njenu rekonstrukciju. Na autentičan objekat dograđen je deo mašinske zgrade u kojoj je novi agregat za proizvodnju struje. Muzejski deo, sa dve originalne „Simensove” mašine iz 1900, zadržava takvo svojstvo – one će biti puštane u rad prilikom dolaska turističkih grupa, stručnih ekskurzija, stranih delegacija.
– Radovi na rekonstrukciji male HE „Pod gradom” su završeni. Vrednost investicije je 118 miliona dinara. U skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, deo mašinske zgrade sa novim agregatom preuređen je kako bi činio jedinstvenu vizuelnu celinu sa glavnim delom objekta u pogledu visine i oblika krova, u potpunosti uklopljen u spoljašnje konture i fasadu originalne mašinske zgrade. Preko preliva (slapa) uz hidroelektranu voda će se i dalje ispuštati, osim tokom rada HE, kada će biti korišćen odvodni kanal. Realizacijom ovog projekta stara HE se vraća u operativno stanje zahvaljujući dodatnom agregatu, čija je planirana godišnja proizvodnja oko 1,7 miliona kilovat-časova električne energije, uz istovremeno očuvanje muzejskog i turističkog kapaciteta objekta – saopštili su za naš list iz Sektora za odnose sa javnošću JP EPS, dodajući da je cilj projekta da se sačuva istorijska baština od značaja za Republiku Srbiju, dalje razvijaju turistički potencijali lokalnih sredina, te nastavi korišćenje postojeće lokacije za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora bez dodatnih uticaja na životnu sredinu.
[ads2]
Novi život od jeseni
Za 120. godišnjicu hidrocentrale, na Ilindan, kako stvari sada stoje, dograđena hidrocentrala na Đetinji ipak neće proraditi.
– Tokom leta uradiće se ispitivanja opreme i probni rad, nakon čega sledi pribavljanje upotrebne dozvole. Očekuje se da rekonstruisana hidroelektrana bude puštena u rad krajem trećeg kvartala ove godine. Zbog situacije sa pandemijom kovida 19 i merama za sprečavanje širenja pandemije nije planirano obeležavanje i svečano puštanje male HE u rad – napominju u Sektoru za odnose s javnošću EPS-a.
politika.rs
