Han Pijesak u pričama gorštaka

Han Pijesak u istočnom delu Republike Srpske, kroz čiji centar prolazi magistralni put od Zvornika ka Sarajevu, bio je skrajnut od očiju javnosti, obavijen velom tajni. Posle pola veka saznalo se da je baš tu u središtu bivše SFRJ, u okolnim brdima, nakon Rezolucije Informbiroa 1948. godine, počela gradnja kompleksa od tri atomska skloništa. Bila je to strogo čuvana tajna za koju ni meštani nisu znali. Boravio je tu i general Ratko Mladić. Ratne priče odvlačile su pažnju od svega što ovo planinsko mesto može gostu da ponudi.

Zahvaljujući entuzijazmu Cvike Todića, na internetu poznatom kao Gorštak iz Han Pijeska, ovaj kraj je postao vidljiv širom sveta.

Ovog gorštaka bogatog iskustva, znanja i interesovanja upoznali smo letos prilikom boravka u Han Pijesku povodom Dana i slave ove opštine – Svetog velikomučenika Pantelejmona. Na dodeli zlatne značke koja mu je uručena, kao i Bobanu Matiću i Tadiji Tadiću, za istaknuti rad i doprinos afirmaciji opštine u oblasti planinarstva i ekologije.

Ljubav prema šumama

– Ideja mi je bila da promovišem prirodne lepote, način života, ali i sve druge događaje koji se dešavaju na ovom području kroz video-zapise i fotografiju. Sa zemlje i iz vazduha. Projekat „Gorštak” („Jutjub”, „Fejsbuk” i „Instagram”) postoji svega dve godine. Preko njega Han Pijesak postao je zanimljiv ljudima sa strane, a to se manifestuje kroz veliku potražnju za placevima, vikendicama, organizovanju izleta i slično – priča Todić.

Ovaj master inženjer šumarstva vešto barata dronom, bilo da snima ili pravi fotografije.

Priseća se kako je studirao na Šumarskom fakultetu u Beogradu „ono što voli” i da nijednog trenutka nije imao dilemu da li će se vratiti u svoj kraj. Uostalom, kako kaže:
– U Beogradu nije šuma – ona je ovde. I dok sam studirao, ne znam da li je bilo meseca da ne dođem kući.

Cviko je rođen pred početak ratnih sukoba na teritoriji BiH, ali i dalje tvrdi da mu je detinjstvo bilo lepo.

– Kada je 1992. godine počeo Odbrambeno-otadžbinski rat, moja generacija imala je sedam godina, a 10 kada se završio. U samom Han Pijesku nije bilo ratnih dejstava, jeste po okolnim selima, izuzev udara NATO-a nekoliko dana 1995. godine, po vojnim objektima, garnizonu i centru veze na Velikom Žepu – priseća se Todić.

On od 2011. godine krstari Šumskim gazdinstvom „Visočnik”.

– Trenutno sam projektant-doznačar: određujem koje će stablo biti posečeno i kuda će biti izvučeno. U šumama Republike Srpske gazduje se skupinasto-prebirnim metodom. On je ekonomski najneisplativiji, ali zato ekološki najprihvatljiviji. Šume u Han Pijesku sigurno su među najboljim na Balkanu. Nisu ni u ratnom vihoru mnogo stradale. To su mešovite šume jele, smrče i bukve s primesama drugih vrsta kao što je bor, javor, brest, breza… Hiljadama godina postojano proizvode kiseonik, a nije bilo ni teže industrije koja bi to narušila – objašnjava on.

Podseća da je Han Pijesak od 2023. godine i zvanično vazdušna banja.

– Mi smo to ovde svi oduvek i znali. Prva merenja kvaliteta vazduha za vreme Austrougarske pokazala su da je ovo kraj s najvećom koncentracijom ozona, u odnosu na celu ondašnju carevinu. Zato je Han Pijesak preporučen kao najpodesniji za cara Franca Josifa koji je bolovao od astme. Car nije uspeo da ostvari plan, ali je njegov nacrt letnje rezidencije dobio kralj Aleksandar i 1919. godine počeo gradnju letnjikovca. Kompleks je završen 1923, kada i crkva koja je izgorela u Drugom svetskom ratu, nedaleko od stare sedamdesetih godina 20. veka podignuta je nova crkva posvećena Svetom Pantelejmonu – „veze” Cviko Todić manirom iskusnog turističkog vodiča.

Kada smo letos bili u Han Pijesku, nismo propustili da prošetamo do proplanka, iznad samog centra grada, do nekadašnje Titove vile, kako ovo zdanje prozvaše posle rata, mada tu Tito nikad viđen nije. Cviko nam je tada pokazao drvene kuće, ispred kojih se sušio veš, uz objašnjenje da su to nekadašnje konjušnice.

Zanimljiva je sudbina kraljevog letnjikovca od koga nije ostalo ništa. Tokom rata zauzele su ga ustaše, pa četnici, onda partizani, tu su smestili bolnicu. Nemci su vilu bombardovali 1944. godine, a 1946. je obnovljena. U ovom zdanju pravljenom za odmor i oporavak vojska je bila i u vreme poslednjeg rata, potom je postalo ruina, da bi 2005. izbio požar. Po uzoru na vilu kralja Aleksandra opština je rešena da podigne novu zgradu, zasad su tu temelji.

– Ovo je lepa šumovita visoravan. Naseljena je s nekih 3.000 gorštaka. Najviši vrh je Veliki Žep sa 1.537 metara. Zgrada opštine je na oko 1.100 metara iznad mora, na najvećoj visini u RS. Imamo šta da ponudimo gostima: skijanje, jahanje, planinarenje…

Jasno nam je da naš sagovornik poznaje svoje mesto „u drvo”, pa nas zanima šta gostima najradije pokaže. Bez premišljanja je naveo vidikovce Žeženicu, s koje se vidi Srbija, najviši vrh Veliki Žep s koga pogled odluta do Durmitora, Visočke ili Krivačke stene… Jasno, s obzirom na to da je Gorštak i predsednik Planinarsko-ekološkog društva „Visočnik” koje broji oko 55 članova. Rezultat njihovog rada je i markiranih oko 60 kilometara staza u okolini Han Pijeska…

Vrhovi i planinski kamp

– Gosti mogu da uživaju i u panoramskoj vožnji šestosedom ski-centra „Igrišta”, koji od ove godine radi i leti i zimi. Atraktivan je i vodopad Skakavac. Mnogi traže da posete neki od tri podzemna objekta iz doba JNA. Čulo se i za najbolju biblioteku u Republici Srpskoj, staru 101 godinu… Šetnja šumom se podrazumeva kao i najbolje jagnjeće pečenje, dopunjuje sadržaj ovaj vispreni momak.

Dodaje i da se krda poludivljih konja mogu videti na prostranim livadama i Han Kramu.

U planinskom kampu „Jazavčije rupe”, kako nam je Cviko ispričao, vlasnik Vanja Drljić sve je napravio sam: ski-stazu, binu, planinske kućice i kuću hobita kao iz Tolkinovog romana, pre 10 godina na starom dedinom imanju.

– Bogata je naša istorijska čitanka kao i geografija ovog neobičnog mesta za koje su se interesovali, u njemu ostavili svoj trag jedan car, jedan kralj, jedan maršal i jedan general – ponosan na svoj zavičaj reče nam na kraju razgovora Gorštak.

Večni mir za 1.500 srpskih vojnika

Krajem oktobra, povodom 110 godina od Drinske bitke, koja je vođena s ciljem da se zaustavi drugi pokušaj Austrougarske da prodre u Srbiju 1914, organizovana je akcija „Putevima Šumadijske divizije, drugog poziva – Vrani kamen 2024”.

– Oko 60 učesnika išlo je od Pitome Poljane do groblja palih ratnika podno Vranog Kamena. Želimo da otrgnemo od zaborava mesto stradanja oko 1.000 pripadnika Šumadijske divizije. Vrani Kamen je najveće od tri groblja palih junaka iz Drinske bitke – kaže Todić.

Na marš su pozvani planinari iz Šumadije. S obzirom na to da su u okolini Han Pijeska u borbama učestvovali drugopozivci, u sastavu Užičke vojske, koji su imali između 31 i 38 godina, iz Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Kruševca… Pozivu su se odazvali planinari iz Loznice i Požege.

„Oko hiljadu i po srpskih vojnika počiva na tri groblja u okolini Han Pijeska, a da o njima zvanična Srbija pojma nema. Humke su im uglavnom zarasle u korov i šumu, a pijetet im uglavnom odaju lokalni lovci i planinari. Države Srbije, ali i Republike Srpske – nigde”, zapisala je beogradska novinarka Jelena S. Spasić koja je, sa 11-godišnjom ćerkom, probijajući se kroz rastinje obišla u septembru večne kuće srpskih ratnika u pratnji Todića.

View this post on Instagram

A post shared by GORŠTAK Han Pijesak (@gorstak.hp)

Slavica Stuparušić – /magazin.politika.rs/