Suhomesnati proizvodi su u jelovniku većine građana Srbije. Za one koji malo više znaju o njima, ovakva hrana je odavno na crnoj listi. Industrijski suhomesnati proizvodi su svakako štetni i prema opštim preporukama zdrave odrasle osobe ih ne bi trebalo jesti više od 200 grama nedeljno, odnosno po danu ne više od 50 grama.
Opšta preporuka nutricioniste je da deca do 4. godine nikako ne jedu paštete, viršle, salame i bilo koje druge mesne prerađevine. Takođe nisu preporučljivi ni u ishrani astmatičara, trudnica niti dojilja. Starijoj deci i adolescentima se ne savetuje da jedu suhomesnate proizvode češće od jednom nedeljno (a kada jedu da biraju što kvalitetnije, najbolje domaće: pečenicu, pršutu, domaću kobasicu, slaninu) i to uz nutritivno vrednu hranu: integralnu kiflu, mladi sir, sezonsko povrće i probiotski jogurt.
[ads1]
Suhomesnati proizvodi koji se industrijski proizvode sadrže aditive koji ga čine opasnim. To su u prvom redu nitrati, nitriti i polifosfati, kao i pojačivači ukusa (glutaminat), so i zasićene masti. Sve ovo nepovoljno utiče na nivo holesterola u krvi i vodi ka gojaznosti. Zbog visokog sadržaja soli i pojačivača ukusa suhomesnati proizvodi povećavaju rizik od hipertenzije. Viršle u sebi sadrže i značajnu količinu vode (40 odsto), pa pružaju plodno tle za kolonije bakterija.
Svakodnevno konzumiranje suhomesnatih proizvoda, čak i u više obroka na dan rezultuje prevelik unos aditiva. Tri su najgora.
*Natrijum nitrat (NaNO3) je aditiv sa oznakom E251 i dodaje se u mesne prerađevine kao konzervans. Mala količina se razlaže u natrijum nitrit. Istraživanja su pokazala vezu između visokih nivoa nitrata i veće smrtnosti od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijabetesa, kancera debelog creva, želuca i jednjaka.
*Natrijum nitrit (NaNO2), nitritna so, je aditiv sa oznakom E250 i on suhomesnatim proizvodima daje prepoznatljivo crvenu boju. Natrijum nitrit se koristi da bi se meso brže usolilo i sprečio razvoj bakterija. U većoj količini ometa transport kiseonika u ćelijama i krvi. Nitrit reaguje sa hranom bogatom belančevinama (dakle mesom, sojom) i sa začinima, formira kancerogene nitrozamine.
*Karagenan je polifosfat, aditiv sa oznakom E470. Dobija se iz morskih algi, lepljiv je i koristi se kod barenih mesnih prerađevina poput salama. Polifosfati čine meso sočnijim. Oni služe da vežu vodu, čime proizvod dobija na težini, a gubi na ceni. Karagenan se taloži u debelom crevu, gde se lepi za sluzokožu, uzrokujući njenu upalu, a kasnije i rak debelog creva.
Opšte je poznato da je belo meso zdravije nego crveno, međutim, u suhomesnatim proizvodima od živinskog mesa na deklaraciji ćete naći dosta aditiva pa nije lako dati odgovor.
[ads2]
Najmanje su štetni domaći proizvodi koji sadrže najveći procenat mesa, kao što su pršuta, pečenica, pančeta, slanina, domaće kobasice, jer su soljeni samo sa natrijum hloridom (kuhinjska so) odležali na promaji na nekom tavanu nakon par „rundi” dimljenja. Dim kojim je se oni dime je svakako kancerogen, ali zato sadrže najmanje aditiva.
Kako je dnevni unos ograničen na 50 grama, birajte što kvalitetnije proizvode, najbolje domaće. Industrijski proizvodi su priča za sebe, pa što je duža deklaracija, štetnost se povećava. Verovatno su najgori proizvodi poput čajnih, viršli i pašteta, odnosno mesnih namaza. Sadržaj zasićenih masti u ovakvim proizvodima je visok, što podiže nivo lošeg holesterola, a smanjuje nivo dobrog.
Kao i uvek u ishrani treba biti umeren i naravno dobro informisan. Obavezno čitajte deklaracije i jedite kvalitetne domaće proizvode.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
www.politika.rs
