BALERINE o kojima se priča: Spojile su užičko kolo, balet i salsu i u malom vojvođanskom mestu žive svoje snove

Onako kako izgledaju na ovim slikama, sa osmesima i vedrom energijom, tako plene i na probama i časovima baleta, salse i narodnih igara iz Srbije. Plesna magija koju je osmislila Sanja Flanjak (23) dešava se skoro svakodnevno u jednoj plesnoj sali u Novim Banovcima, varošici udaljenoj tridesetak kilometara od Beograda, a u tom igračko-edukativnom projektu pridružile su joj se i Milica Gvozdenović (22) i Tamara Borić (26).

[ads1]

Sve tri su školske drugarice, i to iz Baletske škole Lujo Davičo. Po profesiji diplomirani igrači baleta (Milica je za narodne igre), ove devojke donele su novi duh u malo vojvođansko mesto, pa sada imaju 115 članova u 10 grupa: šest grupa baleta, po jednu grupu komercijalnog plesa i rekreativnog folklora za odrasle i dve grupe kubanske salse.

– Još od malih nogu maštala sam kako ću imati svoj plesni studio, ali mi je uvek to delovalo nedostižno. Presudna stvar u otvaranju Umetničkog centra bila je što nikad nisam mogla da iskažem svoju kreativnost u Kulturno – umetničkim društvima u kojima sam radila sa decom još od tinejdžerskih dana – priča Sanja za Priče sa dušom.  

Sanja je članica Udruženja baletskih umetnika Srbije, igrač je u mnogim predstavama i učesnik baletske predstave Krcko Oraščić Marinskog teatra iz Sankt Peterburga

Seća se da, iako su je podržavali, njeni roditelji nisu ozbiljno otpočetka shvatali njenu ideju o otvaranju školice baleta i da su smatrali da tako nešto ne može da zaživi u malom mestu. Ipak, na kraju su podržali Sanjine maštarije, a ona je prvu školu baleta u Novim Banovcima otvorila 2015. godine. Vremenom se izrodio Umetnički centar Adagio – NB (Adađo) u kojem sve časove drže ove tri saradnice, pomažu se međusobno, a svaka ima svoje grupe.

– Sada smo koleginice, ali smo, pre svega, drugarice, Tamaru poznajem od ranije, ali se nismo družile dok nismo počele da radimo zajedno. Upoznale smo se u našoj srednjoj školi, ona je bila četvrta godina, a ja prva. Kad sam dobila ideju o pokretanju salse, Tamaru mi je preporučila moja najbolja drugarica iz škole. Što se tiče Milice, nju poznajem bukvalno ceo život – prve plesne korake napravile smo zajedno. Dok nismo pokrenule folklor, pomagala mi je oko baleta kad nisam mogla sama, čak i ranije oko dece u Kulturno-umetničkom društvu – nastavlja Sanja.

Ljudi iz njihovog okruženja i sugrađani oduševljeni su idejom da je prvi put u ovom malom vojvođanskom mestu otvoren Umetnički centar koji pruža veliki izbor plesova za sve uzraste. Stoga, sagovornicama Priča sa dušom bavljenje ovom vrstom umetnosti predstavlja veliki izazov u tako maloj sredini kao što su Novi Banovci.

Milica studira na Visokoj turističkoj školi u Beogradu i umetnički je rukovodilac folklorne grupe rekreativaca u Adađu

– Folklor je sastavni deo mog života još od pete godine. Tu ljubav usadila mi je moja baka koja je takođe igrala narodne igre i svirala harmoniku. Igrala sam u mnogim KUD-ovima i u svakom sam sticala nova znanja, iskustva i poznanstva, što je, pored igre i pesme, sastavni deo folklora. Zbog toga sam upisala odsek narodna igra i tradicionalno pevanje u Baletskoj školi Lujo Davičo – kaže Milica.

Sanji je balet oduvek predstavljao spoj savršenih pokreta, osećaja i gracioznosti uz koju postoji mogućnost da se iskažu najdublje emocije.

– Naša profesija je definitivno najlepša i bilo bi divno kada bi svi mogli da uživaju u svom poslu onoliko koliko ja uživam. Spojila sam dve najlepše stvari: ljubav prema umetnosti i ljubav prema deci – iskrena je Sanja.

Treća članica tima je Tamara, koja je stručnjak za salsu. Ovaj ples voli jer je, kako kaže, energičan, opušten i brz.

[ads2]

– Pre deset godina mi je upala u oko, i to mi je bio izazov da izvedem sve one „komplikovane” figure. Kad sam prvi put zaigrala, znala sam da ću igrati zauvek. S druge strane, komercijalni plesovi su slobodni i svako drugačije doživi neku pesmu – dodala je Tamara.

Tri drugarice su složne u jednom – odlično sarađuju na poslu i druže se van plesne sale. Naravno, onoliko koliko im obaveze dozvoljavaju jer časove drže u različito vreme.

Tamara je članica profesionalne trupe Una saga Serbica i instruktorka je kubanske salse i komercijalnog plesa

Pitam Milicu da li je bilo teško uveriti odrasle da se odvaže i nauče da igraju kolo?

– Mi smo jedna velika pozitivna grupa i druženje i smeh su nam najvažniji. Nije bilo teško nagovoriti ih da dođu da igramo zajedno, a što se tiče kola – ono je svima nama u krvi, tako da nismo imali nikakvih problema.

Što se salse tiče, Tamara otkriva da su ljudi u početku bili malo nepoverljivi, jer nisu znali šta da očekuju, ali da su se vremenom opustili.

– Sada čak i oni sami nagovaraju svoje prijatelje da nam se pridruže i zaigraju salsu.

Sanja jedina radi sa decom i kaže da gotovo da nema devojčice koja u najranijem uzrastu ne mašta o tome da jednog dana postane balerina.

– Balet je umetnost koja oplemenjuje kroz pokret i muziku, a mi kroz igru i zabavne vežbe podstičemo naklonost prema druženju, igri i muzici.

Na kraju razgovora za Priče sa dušom, Tamara, Sanja i Milica ponovile su da mnogo vole posao kojim se bave i da ih rad sa decom i ljudima ispunjava. Odluku da naprave korak napred u njihovim životima donele su zbog želje da približe umetnost i umetničku igru svojim sugrađanima i da deci obezbede rast u zdravoj okolini, uz vežbe prilagođene njihovom uzrastu.

Moto ovih balerina o kojima se nadaleko priča je: „Radi ono što voliš i nikad nećeš ići na posao”.

Više o ideji #koraknapred pronađite OVDE, a balerine zapratite na njihovoj fejsbuk stranici.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com