ZLATIBOR, najveći srpski planinski turistički grad koji eksplozivno raste i u širinu i visinu, bio je pre 125 godina pusti breg Kulaševac, čuven po istoimenom izvoru zdrave vode, nežnoj ruži vetrova zasićenim opojnim mirisom četinara i lepim vidicima na starovlaške planine. Sudbinski preokret je donela poseta kralja Aleksandra Obrenovića u avgustu 1893. kome su gorštaci na ovom lepom mestu priredili veličanstven doček i ručak u prirodi.
On je opčinjen lepotom Kulaševca, koju je verovatno još lepšom učinila čuvena zlatiborska jagnjetina, počeo da predviđa budućnost poput Tarabića iz obližnje Kremne. Okupljenim Zlatiborcima je prorokovao da će Kulaševac postati čuvena vazdušna banja i turističko mesto. Ne možemo biti sigurni koliko su se tadašnji Zlatiborci razumeli u turističke trendove, ali je polaskani domaćin, predsednik čajetinske opštine Petar Mićić, posle kraljevske pohvale uzvratio molbom vladaru da se izvor Kulaševac od tog trenutka nazove Kraljevim vodama, kao večiti spomenik njegove posete Zlatiboru.
[ads1]
Kralj nije zaboravio svoja predviđanja i istog meseca, na praznik Preobraženja, svečano je puštena u rad njegova česma, a šest godina kasnije nedaleko od nje je otvoren Sanatorijum, prvi turističko-lečilišni objekat na Zlatiboru. Gorštaci su bili zatečeni brzinom razvoja turizma, kome nije naudio ni Majski prevrat 1903. i smena dinastija.
Već 1905. na obrenovićevske Kraljeve vode dolazi da se leči kralj Petar Prvi Karađorđević, sa porodicom i svitom, kojoj se lokacija dopala, ali ne i smeštaj. Ubrzo na Kraljevim vodama počinje zidanje dva nova hotela i mnogih letnjikovaca, a izgrađen je i moderan put do Užica i vodovod. Posle Drugog svetskog rata u skladu s novom ideologijom, Kraljeve vode postaju Partizanske vode, koje od 1991. menjaju ime u Zlatibor.
I zaista, “proročanstvo” Aleksandra Obrenovića se u potpunosti obistinilo. Jedino što je na mestu izvora sada veštačko jezero Kraljeve vode – simbol srpske planinske turističke metropole.
Na nekadašnje pastoralne livadice s trpezom za poslednje Obrenoviće gde se čuo samo cvrkut ptica, sad odjekuje vreva gostiju uz veselu atmosferu brojnih kafića i luksuznih hotela. Još uvek duva onaj isti vetrić koji je opčinio krunisane glave na razmeđu 19. i 20. veka, samo što danas umesto blejanja ovaca i zvonjave medenica povremeno nosi zvuke rike dinosaurusa, na sreću plastičnih, iz najvećeg avantura parka na Balkanu, gde mališani i poneki roditelj uživaju u vratolomijama svih vrsta.
[ads2]
U toj gužvi čuju se jezici iz celog sveta, jer je Zlatibor, na čijim obodima još pasu stada ovaca i ržu konji mimoilazeći se s jahačima kvadova, postao međunarodna atrakcija.
Neko dolazi da uživa u hrani i piću, neko u rekreaciji, a mnogi u kombinaciji ove dve discipline, naizmenično, baš kako je prošle godine opisala novinarka engleskog “Gardijana”.
Ona se popela tradicionalnom stazom iz centra Zlatibora preko Šumnatog brda do vrha Čuker na 1.359 metara nadmorske visine s koga puca fantastičan pogled i tu se častila burekom, a posle silaska okrepila se vrućom jagnjetinom u obližnjem Mačkatu. Ovakav aktivno-hedonistički odmor izuzetno se dopada strancima, kojima je najveći izazov planinsko jahanje, nalik planinarenju na konju, koje traje nekoliko sati s kraja na kraj venca Čigote.
novosti.rs
