„Dok ne probam lava, prase je za mene kralj životinja“, jedna je od modernih uzrečica koja se danas može čuti u Srbiji. Međutim, malo je poznato da naši preci uopšte nisu jeli svinjetinu, već teletinu, jagnjetinu i ovčetinu. Do masovne upotrebe svinjskog mesa došlo je sredinom 14. Veka, odnosno nakon prodora Turaka na Balkansko poluostvo. Pošto njima muslimanska veroispovest zabranjuje da jedu svinjetinu, naši preci su počeli masovno da gaje svinje, jer su krave, ovce i koze, Turci oduzimali za svoju vojsku na pohodima kroz Srbiju.
Mada, ako se malo bolje „zagrebe“ kroz istoriju, čini se da su se naši preci hranili mnogo raznovrsnije, kvalitetnije i zdravije. Ćureće meso, recimo, nekada je bilo redovno zastupljeno na trpezama.
[ads1]
Ova životinja našla se na grbu Jagodine, koja je nadaleko bila poznata po uzgoju ćuraka. Naime, u bivšoj Jugoslaviji, Jagodina je bila centar proizvodnje i tova ćuraka, i godišnje se proizvodilo i 700.000 ćurića. Danas je od ćurke u Jagodini, ostao samo grb i jedna farma, sa gotovo zanemarljivim brojem životinja.
Uzgoj ove živine se drastično smanjio zbog otežanog plasmana, i visoke cene mesa. Ćureće meso, kažu nutricionisti, izuzetno je zdravo, jer ima nizak sadržaj masti i holesterola, visok sadržaj proteina, dobrog je amino-kiselinskog sastava, i izvor vitamina B-kompleksa i selena, te se često preporučuje u dijetalnoj ishrani. Meso je odlično za svaku vrstu pripreme, a pogodno je čak i za sušenje.
[ads2]
Uzgoj ove najkrupnije živene, je prilično lak i jednostavan, pa ipak sve je manje ima u dvorištu srpskih seljaka, koji je uglavnom gaje u manjim količinama za sopstvene potrebe.
Ćureće meso slabije se prodaje i u supermarketima, jer je za plitak džep prosečnog Srbina prilično skupo. Naime, kilogram ćurećeg filea košta i do 800 dinara, batak 330, a karabatak 529 dinara po kilogramu.
Osim toga, Srbi nemaju naviku da jedu ćuretinu, osim ponekad zimi za praznike.
Izvor: Domaćinska kuća
