Pred nama je tropsko leto, a onda neverovatan preokret (foto/video). Nećete verovati kakve nas vremenske prilike očekuju do kraja godine (uznemirujući sadržaj). Onlajn setve ovakvih naslova, ispod kojih su nepouzdane ili skroz izmišljene dugoročne prognoze, po pravilu završavaju bogatom žetvom klikova. A pravim setvama i žetvama i naučno zasnovanim dugoročnim prognozama bavi se šestočlani tim naših istraživača. Okupljeni su oko projekta IAPS, koji finansira Fond za nauku u okviru programa PROMIS, a cilj im je da „proizvedu” integrisani sistem agrometeoroloških prognoza za sedam meseci unapred. Rezultat njihovog rada će tokom vegetacione sezone 2022. korisnicima biti besplatno dostupan na sajtu iaps-project.com.
[ads1]
– Da se razumemo, ne možemo u januaru predvideti da će, na primer, 15. jula u šest po podne padati kiša. Ali možemo da izračunamo koliko je verovatno da će nas pogoditi suša ili obilne padavine, toplotni ili hladni talasi – objašnjava dr Mirjam Vujadinović Mandić, docent za užu naučnu oblast meteorologiju na Poljoprivrednom fakultetu BU, koja rukovodi projektom IAPS.
Iako su sezonske prognoze izuzetno korisne u planiranju poljoprivredne proizvodnje, u Srbiji se gotovo ne koriste.
– Poljoprivredni proizvođači koje smo anketirali, njih više od 250 iz svih krajeva naše zemlje, kažu da ne znaju gde mogu da pronađu relevantne dugoročne prognoze kojima mogu da poklone poverenje. A ako ih i nađu na internetu, prezentovane su tako komplikovano da ne znaju šta bi s njima. Zato je cilj našeg projekta da saznanja do kojih dođemo predstavimo potencijalnim korisnicima na jasan i razumljiv način – ističe dr Vujadinović Mandić.
Osim upozorenja na predstojeće nepovoljne vremenske uslove, poljoprivrednici će dobiti i preporuke kako da im pariraju, odnosno koje sorte i hibridi su najotporniji na predviđene hidrometeorološke prilike. Takođe, ukoliko se očekuju sušni intervali, biće im sugerisano koliko vode treba da obezbede za navodnjavanje. Dugoročna prognoza sadržaće i projekciju očekivanog vremena zrenja određenih poljoprivrednih kultura, što će doprineti efikasnijoj organizaciji žetve i berbe.
Na dugoročnim prognozama, proračunima i projekcijama, zasnovane su brojne nacionalne i regionalne strategije prilagođavanja na globalno zagrevanje. Srbija se trudi da uhvati korak s tim trendovima, tim pre što se naša zemlja nalazi u jednom od regiona gde se temperatura povećava brže od planetarnog proseka.
– Polako „klizimo” iz umerenokontinentalne ka mediteranskoj klimi. To ne znači da će Srbiju u perspektivi prekriti zasadi manga, papaje i banana, ali će morati da se pređe na sorte postojećih kultura koje su otpornije na sušu. I vegetacioni kalendar drugačije će izgledati: ono što je decenijama sejano u prvoj dekadi aprila sada treba posejati ranije, da se izbegnu periodi suše u fazi zrenja. Promeniće se i agrarni pejzaž. Pojedine vrste voća će usled povećanja temperature migrirati ka severu i na veće nadmorske visine. Recimo, do kraja veka, na Zlatiboru će klima biti idealna za vinogradarstvo, zapravo biće onakva kakva je krajem prošlog stoleća bila u vinorodnim regionima Srbije – kaže naša sagovornica.
[ads2]
Prema njenim rečima, najveći izazov biće nedostatak vode. Od 1950. do 2000. imali smo tri izrazito sušne godine, a u minule dve decenije čak sedam. U ovom veku, zajedno sa katastrofalnom 2014. godinom, Srbija je od poplava pretrpela štetu od 2,5 milijardi evra, a od suša – pet milijardi. Predviđanja su da će u svakoj deceniji druge polovine 21. veka biti po osam sušnih godina.
– I navodnjavanje će biti problem jer će se smanjiti protoci reka, naročito na jugu i jugoistoku Srbije, gde se u narednim decenijama i očekuje najveće smanjenje padavina. Snežne zime će biti retkost, što će dodatno spustiti nivo vlažnosti zemljišta s proleća. Sve to odraziće se i na obnavljanje podzemnih vodenih resursa. Mora da se razmišlja o gradnji veštačkih akumulacija, što iziskuje velika ulaganja, odnosno strateški odgovor države – zaključuje dr Mirjam Vujadinović Mandić.
politika.rs
