Verovatno će mnogi pomisliti:
“Eno ga, ne može da proda sadnice pa sada nešto tu pametuje!”
Sva sreća, plasman je nešto o čemu najmanje razmišljam od kada sam uplovio u agrobiznis (i rečne) vode. Međutim, nešto o čemu sam ovih dana ‘prisiljen’ da mislim je upravo stara urbana legenda, koja se odnosi na večnu agro enigmu – da li će voće, posađeno u prestupnoj godini ‘rađati’? Desetine upita na facebook stranici Rasadnika, telefonski pozivi, zabrinuti proizvođači koji čekaju u redu za savet, beskonačne diskusije na sektorskim grupama na društvenim mrežama. Voćari su počeli da se dele na ‘za i protiv’ sadnje u prestupnoj godini, kao da nam sve podele koje smo imali do sada nisu bile dovoljne.
[ads1]
Ljudi ne žele da pogreše, ali?
Pri tome, nedoumice i često postavljena pitanja nisu problem. Čak su i dobar pokazatelj da se ljudi interesuju, da ne žele da pogreše. Nažalost, u pozadini se krije mnogo dublja, usudiću se reći i opasna problematika. Veliki broj ljudi ima čvrst stav o nečemu, bez jasne spremnosti i sposobnosti da isti jednostavno objasne sa relevantnim i naučno dokazanim činjenicama. Da stanu iza svojih reči. U svim do sada viđenim diskusijama na gore pomenutu temu, a vedio sam ih i čuo mnogo, nisam naišao ni na jedan pokušaj objašnjenja stava: “Voće ne treba saditi u prestupnoj godini!”
U pozadini se krije mnogo dublja, usudiću se reći i opasna problematika.
Dok nam se prethodna konstatacija malo krčka u glavi, napravićemo kratku analizu zašto voće inače ne plodonosi u praksi, pa čak i ako je posađeno u prestupnoj godini. Ne postoji idealniji primjer za analizu ove problematike od naše stare kruške crnice, karamuta ili tepke, kako je još zovu.
Voće se sadilo tamo gde volovi ne mogu uzorati
Elem, pomenuta sorta je stotinama godina prisutan organizam na našim prostorima. Кolosalnog habitusa, bila je idealna za sadnju na perifernim delovima imanja, živicama, međama i drugim, često nepovoljnim terenima. Treba imati u vidu da su ljudi u prošlosti svaki pedalj plodnog obradivog zemljišta čuvali za žito, dok se voće sadilo tamo gde volovi ne mogu uzorati. Često se znalo desiti da na mestu sadnje imamo višak vode, siromašno zemljište pa čak i nedostatak svetlosti. Posađena kruška bi godinama “bortala”, trošeći snagu na razvoj korenovog sistema i konstantno obnavljanje nadzemnog dela biljke, jer su ovce, zečevi i srndaći kako tada, tako i danas bili osnovni agrotehničari u mnogim voćnjacima.
Tek kada bi jedne zime izostala ‘prirodna rezidba’, kruška bi se zahvaljujući svom snažnom korenu i sortnoj bujnosti ‘sastavila’ i izrasla nekoliko metara u jednoj sezoni. Zbog izostanka redovnog đubrenja, prave rezidbe i drugih pomotehničkih mera (na prvom mestu povijanja grana), ali i zahvaljujući izraženoj bujnosti sorte, Crnica je dobila epitet voćke koja rađa “tek od 15. godine”. Iskren da budem, znajući kako se neki ophode prema ovoj, ali i mnogim drugim vrstama i sortama voća, čudim se kako rađaju uopšte. Sa druge strane, postoji veliki broj ljudi koji su krušku Crnicu uveli u rodnost već od četvrte godine. Tajna je u tome da uspešni proizvođači ne razmišljaju po principu “Daj mi da posadim nešto oko čega ne treba NIŠTA da se radi”.
“Sad ću ja njoj malo da pripretim motornom testerom!”
Кo je znao ‘pročitati između redova’, iz prethodne analize je shvatio zašto neki ljudi ne treba da sade voće, kako u prestupnoj tako i u svim drugim godinama. Svako ko svoj nemar i greške u proizvodnji nastoji vešto prikriti obrazloženjem “Posađeno je u prestupnoj godini”, treba ovog momenta izaći napolje, natovariti prikolicu pregorelog stajnjaka i dobro nađubriti svoj voćnjak. Odmah nakon toga okopati voćke, stručno ih orezati i tokom sezone navodnjavati po potrebi. Uz malo sreće, rod ćemo imati tek dogodine.
[ads2]
Takođe, ukoliko vam rod u voćnjaku izostaje iz bilo kog razloga za koji nemate obrazloženje, uvek pre dajte priliku stručnajcima nego paušalnim komentarima, neutemeljenim obrazloženjima i radikalnim metodama naterivanja rodnosti, tipa “sad ću ja njoj malo da pripretim motornom testerom!”
Ljubav je krajnje neophodna
Svaki put kada pomislite na sadnju i gajenje voća, prvo donesite odluku da sa tim želite da se bavite. Ljubav je, bez obzira da li ste voćar amater ili profesionalac, krajnje neophodna. Nakon toga, odaberite pogodno mesto za sadnju, ocedito zemljište, blizu kuće, da u svoj voćnjak možete ući svakog dana – ne da biste ga krčili.
Кupite zdrave sadnice poznatog i proverenog porekla, iskopajte velike rupe i pri sadnji dodajte značajne količine stajnjaka u zemlju. Spojno mesto ostavite iznad zemlje, najmanje 10 cm. Zalivajte i prihranjujte svoje voćke tokom sezone, a kada bude vreme za rezidbu, obratite se stručnjaku ako niste sigurni kako treba orezati, jer svako zna rezati, obrezivati, a samo neki orezivati voće. Ukoliko primenite pomenute mere u svom voćnjaku, voće mora da plodonosi bez obzira u kojoj godini je posađeno
Izvor: agroklub.rs/ Petar Ninić
