Od pogodnosti lokacije zavisi prinos, kvalitet plodova i rentabilnost gajenja jagode. Izbor mesta zavisi od više faktora: veličine i blizine tržišta, raspoložive radne snage, posebno u vreme berbe, transportnih credstava, putne mreže, mikroklimatskih uslova.
Pri izboru položaja – ekspozicije za gajenje jagoda treba voditi računa o lokalnim uslovima. Na južnim položajima jagoda sazreva ranije za oko 10 dana nego na severnim položajima. Zato na većim nadmorskim visinama treba koristiti južne kao toplije, a na manjoj nadmorskoj visini severne kao hladnije. Zatvorene doline u kojima se zadržava hladniji vazduh treba izbegavati.
Jagodu ne treba gajiti na terenima gde je nagib zemljišta veći od 8°. Kao najpovoljniji položaji za uzgoj jagode pokazale su se nizine vezane uz doline reka ili uz njihove pritoke zbog niske nadmorske visine (do 200 m), bez nagiba (ravni tereni su često izloženi uticaju poznih prolećnih mrazeva i težem oticanju suvišne vode) ili s blagim nagibom (3 do 5%) što jagodi najviše odgovara.
[ads2]
Temperatura
Rast nadzemnih organa jagode započinje pri temperaturi od 2o do 8oC , a korena pri 7o do 8oC. Plodovi jagode brzo rastu i sazrevaju na dnevnim temperaturama vazduha većim od 16oC, a najbujniji rast bokora jagode i obrazovanje živića je pri dnevnim temperaturama od 23oC. Optimalna temperatura za gajenje jagoda je od 20o do 25oC. Niske temperature tokom zime retko kad oštete biljku jer jagoda podnosi kratkotrajne mrazeve od -35o do -40oC kad je pod debelim snežnim pokrivačem, ali posle perioda toplog vremena može da strada rano u proleće i na -5o do -7oC. Najveće štete nastaju kad se tokom zime javi golomrazica, tada biljka strada na -15o do -18oC. Koren jagode je osetljiv na mrazeve. Počinje da izmrzava na –8oC. Starije lišće jagode nije otporno na mrazeve, dok je mlado (jesenje) lišće otporno i uspešno prezimljava. Jagoda je niska biljka, a najniže temperature vazduha su na 5 cm iznad površine. Cvetovi jagode često stradaju do poznih mrazeva (-2oC).
Osim niskih, štetno mogu delovati i visoke temperature posebno u vreme cvetanja i zametanja, razvoja, zrenja i berbe plodova. Štetno delovanje se ne odražava direktno na biljkama već indirektno intenzivnijim smanjenjem vlage zemljišta i vazduha. Štetne posledice izraženije su na manje pogodnim zemljištima za gajenje jagode kao što su teška glinovita zemljišta, dok na zemljištima s dosta humusa nisu toliko bitne. Taj ograničavajući činilac uklanja se navodnjavanjem zasada.
Voda i vlažnost
Tokom vegetacionog perioda, veliki uticaj na prinos jagode imaju količina i raspored padavina, vlaga vazduha i zemljišta. Pošto je jagoda zeljasta biljka koju karakteriše velika lisna površina i plitak korenov sistem, za normalan rast i plodonošenje potrebne su joj velike količine vode tokom cele vegetacije, a posebno u vreme sazrevanja plodova u maju i junu. Nedostatak i višak vode u zemljištu imaju nepovoljan uticaj na životne funkcije jagode, što se kasnije nepovoljno odražava na prinos i kvalitet plodova.
Nedostatak vode štetno deluje na jagodu na način da se korenov sistem slabo razvija u površinskom sloju zemljišta, bujnost biljke se smanjuje, cvetanje traje kraće, oplodnja je lošija, prinos plodova se smanjuje, plodovi su sitniji, ranije sazrevaju i lošijeg su kvaliteta, usporava se obrazovanje stolona, živića i cvetnih pupoljaka. I broj generacija novog lišća zavisi od vlažnosti zemljišta.
[ads1]
Za vreme suše stvaraju se dve do tri generacije lišća, a kod optimalne vlažnosti zemljišta četiri generacije. Područja s višom relativnom vlagom vazduha tokom leta, pogodna su za gajenje jagode, dok u područjima s niskom vlagom vazduha leti mogu uspevati rane sorte jer će se razdoblje vrućina javiti nakon berbe. Tako će vrlo rane i rane sorte jagoda manje patiti od suše nego kasne sorte.
Jagoda dobro uspeva u zemljištima u kojima voda zauzima 75 do 80% punog vodnog kapaciteta. Voda neophodna za život jagode potiče od padavina i navodnjavanja. Savremena proizvodnja jagode moguća je samo uz navodnjavanje.
Agro-Eko Magazin / izvor: PSSS, PSS Kraljevo
