Najnovije rangiranje na Šangajskoj listi, objavljeno juče u podne, pokazalo je da je Univerzitet u Beogradu (UB) pao za oko sto mesta na skali poređenja hiljadu univerzitetskih ustanova u svetu. Dok je najstariji univerzitet u Srbiji prošle godine zauzeo 302. mesto, sada je pozicioniran između 401. i 500. mesta na prestižnoj listi koju još od 2003. godine pravi šangajski Univerzitet Đao Tong. Na ovaj plasman najviše utiču naučni radovi univerzitetskih profesora i ostalih zaposlenih, što navodi na zaključak da je ovogodišnji rezultat, bar delom, uzrokovan padom u broju, kvalitetu i citiranosti tih radova.
Kako je istaknuto na sajtu Univerziteta u Beogradu, pomerili su se naniže „u odnosu na stabilno zauzimanje oko 300. mesta u prethodne tri godine”.
[ads1]
– Do toga je došlo prvenstveno zbog činjenice da pojedine zemlje, naročito one u Istočnoj Aziji, sve više ulažu značajna sredstva u osnaživanje i pozicioniranje svojih univerziteta.
Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj, jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta. Kriterijumi za rangiranje su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove i srodnih nagrada, broj visokocitiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti. Takođe, na poziciju utiču i broj naučnih radova objavljenih u časopisima „Sajens” i „Nejčer”, broj naučnih radova objavljenih u časopisima koji se nalaze i Indeksu naučnih citata i Indeksu citata društvenih nauka, kao i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih – navode predstavnici UB-a.
Iako je ovo neformalno rangiranje, stvar je prestiža biti u društvu samo dva odsto svetskih univerziteta
Oni podsećaju da je UB u junu potvrdio svoje mesto u rangiranjima svetskih univerziteta po naučnim oblastima, visoko se pozicionirajući u 25 naučnih oblasti od ukupno 54.
Na listi Univerziteta Đao Tong UB se prvi put našao 2012. godine, među 500 rangiranih i sada se žestoko približio toj početnoj poziciji. U međuvremenu je 2016. uspeo da skoči na 298. mesto, a 2017. na 284. Prošle godine pao je na 302. poziciju, što znači da je iz grupe 300 najelitnijih prešao u skupinu od 400 najboljih univerziteta, a sada je i ta pozicija narušena.
Inače, od prvih 18 univerziteta na ovogodišnjoj Šangajskoj listi 15 je iz Amerike, a tri su iz Velike Britanije. Ubedljivi šampion, sa sto poena, je Harvard, vicešampion je Stanford, sa 75,1 bodom, dok je trećepozicionirani britanski Kembridž, koji ima 72,3 poena.
Sa novim ljudima – lako i do 200. mesta
Novina u rangiranju na Šangajskoj listi ove godine je proširenje spiska sa 500 na hiljadu univerziteta. Zahvaljujući tome, među najboljima se našao i Univerzitet u Novom Sadu, koji je pozicioniran između 900. i 1000. mesta. S obzirom na to da u svetu postoji 20.000 univerziteta, sadašnje pozicije UB-a, među 500 najboljih, i novosadskog univerziteta, među 1.000 akademskih ustanova, ipak govore o veoma uspešnom radu naših akademskih stručnjaka.
Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović izjavila je da je i samo „prisustvo BU na toj listi uspeh, s obzirom na nedovoljna ulaganja za nauku i visoko obrazovanje u Srbiji”. Popovićeva je rekla medijima da je pad na listi bio očekivan, da se to znalo a i pokazatelji to nagoveštavali već prethodnih nekoliko meseci.
[ads2]
Kako potvrđuje prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB-a, pad na skali prestoničkog univerziteta u najvećem delu je posledica trke sa zemljama koje ulažu više u svoje obrazovanje.
– S jedne strane, suočeni smo sa odlivom stručnjaka iz Srbije zbog boljih uslova za rad i veće plate u inostranstvu, a s druge strane UB se susreće sa ograničenjem zapošljavanja novih kadrova. Onda se dešava ovo što se desilo na Šangajskoj listi. Kao i u drugim oblastima, tako i na univerzitetima oni bogatiji, koji bukvalno imaju neograničene budžete, mogu da kupe gotove stručnjake koji imaju dobre publikacije i lako odskoče na Šangajskoj listi. Ne mislim da su UB-u neophodna baš velika sredstva, već relaksacija u zapošljavanju stručnjaka. Uz dobar vetar u leđa koji bi UB-u dala država mogli bismo da se popnemo blizu 200. mesta – uveren je prorektor Bulat, koji dodaje da je za svaku poziciju iznad te potreban ogroman novac, za koji nije ni racionalno da u ovom trenutku i stanju naša država ulaže u naučne i akademske ustanove.
politika.rs
