Temperatura, vlažnost vazduha i pravovremena berba ključni za očuvanje kvaliteta plodova
Berbom voća ne završava se briga o kvalitetu plodova. Naprotiv, način na koji se voće čuva nakon skidanja sa stabla u velikoj meri određuje koliko će dugo zadržati svežinu, ukus, čvrstinu i tržišnu vrednost. Nepravilno skladištenje može dovesti do značajnih gubitaka, pojave fizioloških oboljenja i propadanja plodova, zbog čega stručnjaci ističu da je pravilno čuvanje jedan od najvažnijih koraka u voćarskoj proizvodnji.
Tokom zrenja plodovi prolaze kroz brojne fiziološke i hemijske promene. Menja se boja pokožice, razvijaju se karakterističan ukus i aroma, dok čvrstina mesa postepeno opada. Istovremeno se menja odnos šećera i organskih kiselina, a procesi sazrevanja i starenja nastavljaju se i nakon berbe. Upravo zbog toga neophodno je obezbediti odgovarajuće uslove skladištenja kako bi se ove promene usporile i produžio period tokom kojeg voće zadržava kvalitet.
Najčešći način čuvanja svežeg voća jeste skladištenje u hladnjačama, koje mogu biti sa normalnom ili kontrolisanom atmosferom. U hladnjačama sa normalnom atmosferom regulišu se prvenstveno temperatura i vlažnost vazduha, dok savremeniji sistemi omogućavaju i kontrolu sastava gasova. U hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom koncentracija kiseonika može se smanjiti i na približno jedan odsto, u zavisnosti od voćne vrste i sorte, čime se usporavaju disanje plodova i procesi njihovog starenja.
Posebno je važno pravilno odrediti temperaturu čuvanja, koja zavisi od sorte, stepena zrelosti i planirane dužine skladištenja. Pored temperature, značajnu ulogu ima i relativna vlažnost vazduha, koja se kod mnogih vrsta voća održava na nivou od 90 do 95 odsto. Na taj način smanjuju se gubitak vode, smežuravanje i gubitak mase plodova. Ipak, uslovi moraju biti prilagođeni konkretnoj vrsti voća kako bi se izbegla pojava fizioloških poremećaja.
Pre unošenja voća u hladnjaču neophodno je detaljno očistiti i dezinfikovati skladišne komore, opremu i ambalažu. Ove mere imaju veliki značaj u sprečavanju razvoja i širenja gljivičnih oboljenja, koja tokom dužeg skladištenja mogu prouzrokovati ozbiljne ekonomske gubitke.
Jedan od presudnih faktora za uspešno čuvanje jeste i pravovremena berba. Plodovi ubrani prerano često nemaju dovoljno razvijene karakteristike kvaliteta, dok prezreli plodovi brže gube čvrstinu i podložniji su propadanju. Zbog toga se proizvođačima preporučuje da optimalan trenutak berbe određuju na osnovu pokazatelja zrelosti, među kojima su sadržaj rastvorljive suve materije, čvrstina mesa i drugi pokazatelji karakteristični za određenu voćnu vrstu.
Na sposobnost čuvanja utiču i uslovi u kojima su plodovi proizvedeni. Voće sa veoma mladih stabala, kao i izrazito krupni plodovi, kod pojedinih vrsta i sorti mogu biti manje pogodni za dugotrajno skladištenje. Važno je održavati ravnotežu između bujnosti stabla, lisne mase i količine roda. Preveliko ili neujednačeno opterećenje rodom može negativno uticati na kvalitet plodova, zbog čega pravilna rezidba i proređivanje imaju značajnu ulogu u proizvodnji voća namenjenog dužem čuvanju.
Posebnu pažnju treba posvetiti i mineralnoj ishrani voćaka. Nedostatak kalcijuma, kao i nepovoljan odnos pojedinih hranljivih elemenata, može povećati rizik od pojave fizioloških poremećaja, među kojima su gorke pege kod jabuke. Prekomerne količine kalijuma mogu otežati usvajanje kalcijuma, dok neizbalansirana ishrana azotom može nepovoljno uticati na čvrstinu i trajnost plodova. Zbog toga je pravilna i uravnotežena ishrana voćaka važna ne samo za ostvarivanje visokih prinosa već i za očuvanje kvaliteta nakon berbe.
Ni vremenske prilike tokom vegetacije nisu zanemarljive. Visoke temperature neposredno pre berbe mogu povećati rizik od pojedinih fizioloških poremećaja tokom skladištenja, naročito kod osetljivih sorti jabuke. Zbog toga proizvođači prilikom planiranja dužine čuvanja treba da uzmu u obzir i vremenske uslove koji su prethodili berbi.
Stručnjaci posebno naglašavaju značaj brzog rashlađivanja plodova. Poželjno je da se voće rashladi što pre nakon berbe, po mogućnosti u roku od nekoliko sati, jer se na taj način usporavaju procesi disanja i gubitak svežine. Do transporta plodove treba držati u hladu, zaštićene od direktnog sunčevog zračenja, dok tokom prevoza treba obezbediti odgovarajuće uslove koji sprečavaju pregrevanje i mehanička oštećenja. Ovo je naročito važno za jagodasto i koštičavo voće, koje se uglavnom bere tokom toplijih meseci i veoma brzo gubi kvalitet ukoliko se ne rashladi na vreme.
Pravilno skladištenje voća predstavlja završnu, ali izuzetno važnu kariku uspešne proizvodnje. Kombinacijom pravovremene berbe, odgovarajuće mineralne ishrane, pažljivog rukovanja i optimalnih uslova čuvanja moguće je značajno smanjiti gubitke, produžiti tržišnu ponudu svežeg voća i obezbediti proizvođačima bolju cenu i sigurniji plasman.
izvor: Domacinska kuca
