Filmovi koji su stvorili svet GTA – „Vrelina“, „Lice sa ožiljkom“ „Boni i Klajd“

„Grand Theft Auto“ verovatno je najkinematografskiji serijal video-igara ikada napravljen.

Tokom gotovo tri decenije, njegovi autori preuzimali su motive, likove, atmosferu i prepoznatljive vizuelne elemente iz velikih gangsterskih i akcionih filmova, prenoseći ih u otvorene svetove prepune kriminalaca, bandi, potera i spektakularnih obračuna.

Od prve igre iz 1996. godine do dugo očekivanog GTA 6, filmska umetnost bila je jedan od najvažnijih izvora inspiracije za serijal. Ovo su filmovi i jedna televizijska serija koji su ostavili najdublji trag.

„Ratnici“ (The Warriors)

Kultni film Voltera Hila iz 1979. godine prati uličnu bandu sa Koni Ajlenda koja pokušava da se vrati na svoju teritoriju posle sastanka u Bronksu. Na putu do kuće njeni članovi suočavaju se sa napadima suparničkih bandi.

Film je ostavio snažan utisak na autore GTA serijala, što je potvrdio i Sem Hauzer, jedan od osnivača kompanije „Rockstar“.

„Ovo je bio jedan od naših omiljenih filmova dok smo radili na GTA 2. Bio nam je velika inspiracija za osmišljavanje različitih uličnih bandi, ali i dobar uzor za prikazivanje zapuštenih gradskih četvrti“, rekao je Hauzer za časopis „Official PlayStation Magazine“.

Koliko im se film dopao govori i činjenica da je „Rockstar“ kasnije napravio sopstvenu adaptaciju, koja, uprkos kvalitetu, nije dobila pažnju koju je zaslužila.

„Lice sa ožiljkom“ (Scarface)

Film Brajana de Palme iz 1983. godine, sa Alom Paćinom u ulozi Tonija Montane, jedno je od najvažnijih ostvarenja koja su uticala na GTA.

Priča o usponu i padu kriminalca u svetu narko-biznisa u Majamiju postavila je standarde za prikazivanje kriminala, nasilja, raskoši i bezakonja.

Toni Montana postao je jedan od najprepoznatljivijih filmskih kriminalaca, a njegov put od sitnog izvršioca do moćnog narko-bosa motiv je koji se prepoznaje i u brojnim igrama iz GTA serijala.

Uticaj filma nije se ograničio samo na priču i likove. Muzika zasnovana na sintisajzerima snažno je uticala na zvučni identitet igara, a pet pesama iz filma našlo se i na muzičkoj listi GTA 3.

„Porok Majamija“ (Miami Vice)

Kriminalistička serija iz osamdesetih godina, sa Donom Džonsonom i Filipom Majklom Tomasom u glavnim ulogama, bila je jedna od najvažnijih inspiracija za GTA Vice City, a njen uticaj prepoznaje se i u najavama GTA 6.

Serija je dočarala glamur Majamija, luksuz, noćni život i nasilje povezano sa trgovinom drogom. Posebno je značajan bio vizuelni stil reditelja i producenta Majkla Mana, koji je postao jedan od zaštitnih znakova serije.

„Način na koji Majkl Man koristi boje i svetlost je predivan. Majami je i inače prelepo mesto, pa je svetlost fantastična, ali njegova upotreba noćnog osvetljenja čini sve tako sjajnim i privlačnim“, rekao je Sem Hauzer za magazin „Edge“ 2012. godine.

Hauzer je dodao da je Man bio izuzetno upućen i u upotrebu oružja, kao i da je tim kompanije „Rockstar“ razgovarao sa stručnjacima koji su radili na seriji kako bi što vernije prikazao te detalje u igri.

„Dobri momci“ (Goodfellas)

Uticaj filmova Martina Skorsezea na GTA teško je preceniti. Nasilje, kriminal i haos samo su deo onoga što je autore privuklo njegovim ostvarenjima. Važnu ulogu imaju i teme života imigranata u Americi, muškog identiteta, prijateljstva, bratstva i izdaje.

Posebno mesto pripada filmu „Dobri momci“, koji je toliko uticao na serijal da je „Rockstar“ angažovao Reja Liotu da pozajmi glas Tomiju Versetiju, glavnom junaku igre GTA: Vice City.

Poput Skorsezea, i autori GTA igara veliku pažnju posvećuju muzici. Zato su njihovi virtuelni svetovi ispunjeni stotinama licenciranih pesama koje stvaraju atmosferu i prate dešavanja u igri.

Među ostalim Skorsezeovim filmovima koji su uticali na serijal izdvajaju se „Taksista“ (Taxi Driver) i „Zle ulice“ (Mean Streets), posebno u igrama čija je radnja smeštena u Liberti Siti.

„Dečaci iz komšiluka“ (Boyz n the Hood)

Film Džona Singltona iz 1991. godine bio je jedna od glavnih inspiracija za GTA: San Andreas.

Radnja igre smeštena je u Los Santos devedesetih godina, izmišljeni grad zasnovan na Los Anđelesu, u kojem se smenjuju neboderi, luksuzne vile i siromašne gradske četvrti.

Glavni junak Karl „Si Džej“ Džonson u velikoj meri podseća na Treja Stajlsa iz Singltonovog filma. Reč je o mladiću koji pokušava da pobegne od uličnih bandi i života u kriminalnom okruženju, ali ga taj svet istovremeno privlači.

Uticaj filma vidljiv je i u vizuelnom stilu igre, muzici i likovima, među kojima su reperi, vođe bandi i korumpirani policajci. Inspiraciju su pružili i filmovi „Menace II Society“ i „Colors“, kao i ostvarenje „Živeti i umreti u Los Anđelesu“ (To Live and Die in LA) iz osamdesetih godina.

„Karlitov put“ (Carlito’s Way)

Brajan de Palma ponovo se našao među autorima čiji su filmovi inspirisali GTA, ovog puta zahvaljujući ostvarenju „Karlitov put“ iz 1993. godine.

Al Paćino tumači Karlita Brigantea, kriminalca koji izlazi iz zatvora i pokušava da ostavi prošlost iza sebe. Iako želi da se povuče iz kriminalnog sveta, ubrzo ponovo biva uvučen u poslove sa drogom i nasilje.

Art-direktor kompanije „Rockstar“ Aron Garbat naveo je da su složeni likovi iz kriminalnog podzemlja u ovom filmu bili jedna od inspiracija za GTA Vice City.

Sličan motiv prepoznaje se i u priči o Niku Beliću u GTA 4, čija je sudbina obeležena kriminalnim okruženjem iz kojeg ne uspeva da izađe.

„Vrelina“ (Heat)

Kriminalistički film Majkla Mana iz 1995. godine, sa Robertom de Nirom i Alom Paćinom, jedna je od najvažnijih inspiracija za GTA 5.

De Niro tumači profesionalnog pljačkaša banaka Nila Makolija, čiji lik u velikoj meri podseća na Majkla de Santu, jednog od glavnih junaka igre.

Velike i pažljivo isplanirane pljačke, koje su jedan od centralnih elemenata GTA 5, podsećaju na scene po kojima je „Vrelina“ postala poznata.

Sličnost postoji i između filmskog negativca Vajngra i Trevora, drugog glavnog junaka igre. Obojica su nasilni, nepredvidivi i izuzetno opasni.

Manov prikaz Los Anđelesa takođe je uticao na izgled Los Santosa – ogromnog, modernog i bezličnog grada izloženog nemilosrdnoj sunčevoj svetlosti.

Pojedini igrači prepoznali su i uticaj filma „Drajv“ (Drive), koji prikazuje stilizovani i nasilni Los Anđeles. Zanimljivo je da je i reditelj tog filma Nikolas Vinding Refn bio inspirisan GTA serijalom. Tako se krug uticaja zatvara: filmovi inspirišu igre, a igre potom postaju inspiracija filmskim autorima.

„Boni i Klajd“ (Bonnie and Clyde)

Film iz 1967. godine, sa Vorenom Bitijem i Fej Danavej u glavnim ulogama, jedan je od najvažnijih uzora za priče o kriminalnom paru u bekstvu.

Ostvarenje Artura Pena najavilo je novu eru američkog filma i postavilo temelje za čitav žanr priča o ljubavnicima koji zajedno beže od zakona.

Biti i Danavej ostvarili su upečatljive uloge Boni i Klajda, a reditelj nije izbegavao ni eksplicitne scene nasilja, koje su postale jedno od obeležja filma.

Upravo zato biće zanimljivo videti kako će biti predstavljen odnos glavnih junaka u GTA 6 i koliko će njihova priča biti složena. Posebno je zanimljivo pitanje da li će se autori približiti surovom, senzualnom i adrenalinskom stilu filma Sema Pekinpoa „Bekstvo“ (The Getaway).