To što lišće uveliko opada ne znaći da je vreme za zimski odmor. U bašti sad ima posla preko glave, a nije kasno ni da se posadi ponešto, uglavnom zeleno. Idealno je vreme za uklanjanje ostataka prošlosezonskog povrća, plevljenje korova i riljanje kako bi zemlja preko zime izmrzla. Ipak, vodite li se prirodnim principima, ostatke povćra i korov ostavite na zemlji. Oni će dobro poslužiti sitnim insektima, glistama i mikroorganizmima koji će u njima naći zaklon i hranu. Takođe, semenke bilja poslužiće kao hrana pticama koje su vrlo korisne pomoćnice u baštovanstvu..
Ako je lišće svuda popadalo ne brinite, nije nužno da kao ludi skupljate svaki listić. Opalo lišće i u šumi služi da zaštiti, a potom i nahrani zemlju. Ali ako vam smeta uvek možete da ga skupite i sa senom stavite na leje, da biste ih zašttili od hladnoće. Vremenom će se svakako razgraditi u kompost, samo izbegavajte lišće oraha, hrasta i platana. Ne zaboravite da skonite kolce koje ste koristili kao potporu za paradajz i pasulj jer će upiti svu vlagu. Iz bašte skonite sve plastične posude, posebno ako su pune vode jer bi mogle popucati zbog smrzavanja i dezinfikujte alat. A onda krenite u sadnju!
Povrće
Ovog meseca još uvek možete posaditi crveni i beli luk koji će za berbu stići u proleće. Ako niste stigli ranije, možete posejati i šargarepu i peršun, razne salate, spanać, blitvu, mirođiju, ali i grašak. Ipak, morate biti spremni da će grašak zbog viših temperatura i dovoljno vlage, izniknuti pre reda, pa može da ga sredi mraz. Ako se to i desi, proleće je nova šansa.
Voće
Naravno, sada je vreme i za sadnju voća, a u tom poslu je najvažnije dobro pripremiti rupe. Za jabučasto voće (jabuke, kruške, dunje), potrebne su rupe prečnika oko 50 centimetara i isto toliko dubine, dok se za koštičavo voće (šljive, breskve, kajsije, višnje, trešnje…), prave desetak centimetara šire i dublje. Veoma je važno da se voće zaliva konstantno u prve dve godine nakon sadnje, jer koren u prve dve godine nije toliko razvijen da može da dohvati”dublje slojeve zemljišta u kojima uvek ima vlage. U jesen je dobro saditi sve vrste voća, ali i žbunaste biljke poput malina, kupina, ribizli, kao i jagoda i skoro svih vrsta ukrasnog bilja.
Cveće
Najčešće lukovičaste biljke koje se sade u jesen su lale, narcisi, zumbuli, a od gomoljastih biljaka krokusi, šumarice i frezije. Lukovičaste i gomoljaste biljke su trajnice, jer imaju podzemne organe, koji im služe kao skladišta hrane i omogućuju im da duži period opstanu u različitim vremenskim uslovima. Sade se u ukrasne posude, na gredice, na travnjake ili kamenjare. Preporučuje se da se zemlja obradi do dubine od 30 cm, pri čemu treba ukloniti sav korov. Za sadnju lukovica, zemljište bi trebalo da bude rahlo i propusno, ali ako je teško i zbijeno, možete ga poboljšati dodavanjem peska, organskog đubriva ili komposta.Prema pravilu, lukovice treba posaditi na dubinu koja je dva do tri puta veća od njihove visine. Preduboko posađene lukovice kasnije će nići i cvetati, a preplitko posađene mogu stradati od hladnoće. Lukovice se prekrivaju zemljom koja treba dobro da se zalije. Pre nastupa jače hladnoće, dobro je zemlju prekriti slojem lišća ili sitnijih grančica.
