Vinogradarstvo, po principima organske poljoprivrede, podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotreba mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida u zaštiti.
Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, autoputeva i zasada sa klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja, jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agroekološkog sastava. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. Ako su prethodne godine primenjivani sintetički hemijski preparati, za organsku proizvodnju može se koristiti tek posle godinudve. Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovlašćena osoba iz licencirane institucije posle kontrole zemljišta,vode i vazduha.
Za podizanje vinograda po principima organske poljoprivrede najpovoljnije sublage kosine i padine okrenute jugu, jugozapadu i jugoistoku, odnosno brežuljkasta područja do 350 metara nadmorske visine.
Priprema zemljišta za sadnju počinje podrivanjem zemljišta. Preporučuju se podrivači koji imaju dva ili tri radna tela i rade na 70 cm dubine. Ovom dubokom obradom ne narušava se struktura i ne izbacuje na površinu donji, „mrtvi“ sloj zemljišta, već se samo produbljuje oranični. Tako se poboljšavaju vodnovazdušnei toplotne osobine zemljišta, zadržava postojeća mikrobiološka ravnoteža i stvaraju povoljni uslovi za razvoj korena vinove loze.
[ads1]
Pošto su zemljišta za podizanje vinograda uglavnom siromašna organskom materijom, neophodno je dodati humus. Naime, za normalan razvoj i dobar prinos vinove loze potrebno je da zemljište ima 2,5 –3 % humusa. Pre sadnje površinski sloj zemljišta se usitni tanjiranjem. Na kraju sledi obeležavanje sadnih mesta, a potom iskop jama.
Za zasnivanje vinograda koristi se samo kvalitetan sertifikovan sadni materijal, proizveden uz strogu kontrolu stručnjaka i materijal testiran na viruse. Donji deo sadnog materijala mora imati tri do pet zvezdasto raspoređenih osnovnih žila.
Korenovo stablo mora da bude pravo i bez oštećenja, spojno mesto mora dobro da sraste, a mladica da je zdrava i najmanje dužine oko 50 cm. Može se saditi ručno i vodenom sadiljkom.U savremenom plantažnom uzgoju vinove loze, razmak između redova je 2,5–2,8 m, a u redu 1–1,2 m, što zavisi od bujnosti sorte.
Od uzgojnih oblika preporučuje se gijot. U organskoj proizvodnji obrada je minimalna.
Zemljište se površinski obrađuje pri unošenju organske mase u pripremi za sadnju. U toku vegetacije može se kombinovati sa zatravljivanjem jer se sprečava erozija i održava struktura zemljišta, poboljšava plodnost i smanjuje prisustvo uzročnika hloroze, viroza i sive plesni. Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska đubriva. To može biti stajsko, kompost, humus, treset, drveni pepeo. Važno je da su bez ostataka pesticida,teških metala, semena korova i štetočina što se utvrđuje analizom uzoraka u referentnim i ovlašćenim laboratorijama. U suprotnom, mogu imati štetan efekt na zemljište, vodu i samu lozu.
[ads2]
Vinova loza se može tretirati sredstvima koja povećavaju njenu otpornost, a ne deluju direktno na uzročnike bolesti i štetočine. To su preparati od ekstrakata biljaka, algi, propolisa, proizvodi od surutke, ekstrakti humusa, homeopatski i biodinamički preparati.
Izvor: Domaćinska kuća
