Zanimljivosti

SLIČNO KAO U KUSTINOM FILMU Decenijama su živeli u LAŽI, nisu ni znali za Drugi svetski rat

F28ktkpTURBXy9lYzZkOTJkMzE5NjMzYTdkNTI2ZDA5YzA1MmIzNjE3MC5wbmeTlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCw5UH2TIvcHVsc2Ntcy9NREFfLzFkNzRjYjQxNzA1OTUwNDM2NjI5Y2FiZDYwNmY1MGY2LnBuZwfCAA

Verovatno ste čuli priče o japanskim vojnicima koji su povremeno znali da se pojave iz džungle nesvesni da se Drugi svetski rat završio, ali ovo je još neverovatnija priča. Priča podseća na film “Podzemlje” Emira Kusturice, s tim što ova porodica nije imala predstavu da se Drugi svetski rat uopšte odigrao!

Sibirska tajga jedno je od najizolovanijih mesta na svetu, a osim toga i vrlo je nezgodan teren za putovanje kroz nju kao i gotovo nemoguće mesto za život. Kratka leta i duge hladne zime gotovo sasvim onemogućuju nastanjivanje ljudi tamo, zbog čega je tajga u Sibiru jedno od najvećih nenaseljenih područja sveta. Područje od 8,1 miliona kvadratnih kilometara prekriva čak 10 posto Zemljine kopnene površine, a njeni stanovnici su većinom medvedi i lisice tokom dana, dok noću njome love vukovi. Prosečna temperatura iznosi minus 5 Celzijusa, a rekordna izmerena temperatura je 67,7 ispod nule.

 [ads1]

Neverovatna sudbina u neznanju je držala rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u pustahiji Sibirske tajge, a na njih su 1987. godine naleteli geolozi istraživači. Saznali su da porodica Lajkov živi u potpunoj izolaciji decenijama. Oni su spadali u “Stare ritualiste”, ogranak ruske Pravoslavne crkve koja se od matice razdvojila sredinom 17. veka zbog osude reformi.

Foto: Vice / youtube

Pre 1936. godine porodica je živela u naseljenom delu Rusije, ali nakon što je jednog od braće ubila sovjetska patrola, otac Lajkov okupio je svoju porodicu te su pobegli u dubinu Sibirske tajge, a nakon tog dana nikad više nisu viđeni.

Preživljavanje u divljini i 40 godina bez soli

Više od 40 godina tako je Karp Lajkov živeo u drvenoj kolibi koju je sam izgradio sa svojom suprugom i decom, svega nekoliko kilometara daleko od granice sa Mongolijom. Kad su se odlučili da odu u tajgu bilo ih je četvoro – Karp i žena Akulina, sin Savin i ćerka Natalia. U divljini je rođeno još dvoje dece, Dmitri 1940. i Agafia 1943. godine. Imali su knjige za molitvu i staru Bibliju, iz koje su deca naučila da čitaju i pišu.

Foto: Vice / youtube

Jeli su bobice, uzgajali vlastito povrće i šili odeću od tkanine koju su sami izradili. Naučili su kako da love bez puški, ali i bez strela. Kad je Dmitri odrastao, postao je pravi stručnjak za lov, toliko dobar da je bosonog lovio po zimi.

U kasnim 1950-im usled izuzetno teške zime porodica se suočila sa glađu, a Akulina je obolela i umrla, ostavivši supruga samog sa decom.

[ads2]

Kad su ih geolozi pronašli 1978. nisu mogli da veruju kako je neko preživeo u tim uslovima, koji su bukvalno izgledali poput onih iz Srednjeg veka. Uprkos godinama izolacije, Karp ih je ljubazno dočekao te je odbio sve što su mu geolozi nudili, osim soli – koju nisu probali više od 40 godina.

Foto: Vice / youtube

Znanstvenici su ih i informisali – oni nisu imali pojma da je izbio Drugi svetski rat, da su ljudi sleteli na Mesec, a krstili su se na “moderna čuda” koja su geolozi imali sa sobom. Karp je bio posebno fasciniran, zurio je u prozirnu foliju koju su doneli istraživači.

– Gospode, šta je to, staklo je, ali se gužva – čudio se.

Ostala je sama usred ničega

Na jesen 1981., troje od četvoro dece – Dmitri, Natalija i Savin, umrli su u nekoliko dana razmaka jedan od drugog, demonstrirajući i time veliku povezanost. Dvoje je pokosilo otkazivanje bubrega, dok je Savin umrla od upale pluća.

Geolozi su u nekoliko navrata dolazili u tajgu i nagovarali Karpa i njegovu ćerku Agaifu da se usele sa rođacima koji su živeli oko 240 kilometara dalje, ali su odbijali. Karp je naposletku umro 1988. godine, a jedina preživela Agaifa ostala je sama u drvenoj kolibi, prisiljena da se snalazi u divljini.

blic.rs