Začinska paprika u našoj zemlji se gaji na oko 3.500 hektara i značajna je sirovina za prerađivačku industriju, a osim toga, predstavlja važan izvozni proizvod. Da bi se proizveo jedan kilogram fine začinske paprike potrebno je preraditi od 7 do 10 kilograma sveže. Svaka etapa u proizvodnji, od okopavanja, pa do branja, a zatim sušenja, prebiranja, mlevenja, povezane su sa mnogo ručnog rada. U mestu sa oko 2.500 žitelja, od kojih su 86 odsto Slovaci, uvereni su da u gložanskom zemljištu postoji neki poseban sastojak koji naročito prija „baburi“.
Domaćinstvo Ane Fekete, broji četiri generacije po ženskoj liniji. Uzgajaju i prerađuju papriku.
[ads1]
Ana Fekete ističe da za dobru proizvodnju paprike potrebna je dobra zaštita. Najbolje bi bilo preći na organsku proizvodnju. Prava paprika zahteva dosta truda, okopavanje, zalivanje, kopanje cele godine.
-Za uzgoj odabrane sorte začinske paprike, potrebna je odgovarajuća agrotehnika. Uz mineralna biljna hraniva, neophodna su organska biljna hraniva, kompostirani stajnjak (glesnjak), i zeleno đubrenje, tečni biostimulatori i odgovarajući preparati za kontrolu bolesti, ističe Ana.
Ako u ishrani paprike nema dovoljno organskih biljnih hraniva, biljka ne može da sintetiše dovoljno vitamina. Za čuvanje vitamina, hranljivih vrednosti, boje i mirisa, začinsku papriku ne treba sušiti, nego dehidrirati na dozvoljenoj temperaturi do 48 °C. Takva tehnika postoji u Srbiji sa priznatim patentima kompletiranog agregata za dehidraciju povrća i voća.
[ads2]
Crvena začinska paprika je osušen i samleven plod jednogodišnje biljke. Sastojci koji daju ljut ukus paprici su alkaloidi od kojih je najvažniji kapsaicin. Ukoliko ova supstanca nije prisutna u paprici, ona ce imati veoma prijatan slatkast ukus jer sadrži prilicnu količinu šecera. Glavna bojena materija u paprici je kapsantin, i njegov sadržaj, odnosno sadržaj ukupnih bojenih materija je uglavnom od 1,7 do 3 g/kg. On zavisi od kvaliteta, sorte i stepena zrelosti paprike.
Spremanje jela u mađarskoj kuhinji se bez ovog začina ne može ni zamisliti, a može se dodavati raznim jelima- sosovima, paprikašima, jelima sa mesom, ribom, jajima, paštetama, salatama i dr. Zdravim osobama se preporucuje korišcenje ovog začina za poboljšanje apetita i bolje varenje.
Specijaliteti koje spremaju za posetioce su starinska jela, štrudla, supe, pečenje.
Izvor: Domaćinska kuća
