Aktuelnosti VišegradSrbija

Priče uz “Ćirinu prugu”

преузимање

Onaj ko odluči da prepešači 74 kilometra dugu trasu “Ćirine pruge”, od Užica do Višegrada, usput zavirujući tamo gde odavno niko nije, s pravom se može smatrati pustolovom, a ne putnikom. Pustolovima je i namenjena najnovija knjiga Užičanina, Dragana R. Filipovića, sa oko 120 priča o reci, gradnji pruge, susretu epoha, vladara, hajduka i vizionara – o čaroliji koja nestaje, a nove nema na vidiku.

 

Od pecanja je pozajmljeno tiho divljenje lepoti, a od pruge, namera da se premoste prostor i vreme, i uhvati priključak sa svetom, ili snom. Autor beleži ono što je, zajedno sa prugom, ukinutom pre četiri decenije, nestalo sa lica zemlje, poput Vrutaka – sela, potopljenog zbog vodosnabdevanja Užica.

Pripemila Jelena Božović

U Mokroj Gori, podseća nas na čuveni voz iz Beograda, koji je donosio novine, tajne političke priče i putnike, čiju je odeću trebalo brzo skicirati, da bi se kopirala varoška moda.

“Njega su zvali Abronoša – on je znao ko pada politički, ko raste, gde se mlada krade i gde se svadba sprema. Znao je kako ljudi žive.”, kaže književnik Dragan R. Filipović.

Dalje ka Višegradu, čeka vas i priča o niklu, uz upozorenje da, dok čist napredak okleva, prljav već izviđa ima li straže na Vardi. A opora lepota kraja, i istorija, naslagana kao slatke kore u baklavi, govore da ćirin pisak može opet, uzbuditi život. Zato ovde svakog došljaka gledaju očima punim nade.

“Jedan čovek je pekao rakiju. Zamolim ga da napravim fotografiju kazana, dopusti mi i kada sam polazio, kaže mi: ‘Slušaj, kad se vratiš gore, ti reci da su pragovi propali, propale daske na mostu, trebalo bi to da se uradi, trebalo bi da se sredi.'Ja ne radim na železnici, kažem, niti imam kakav uticaj. A on kaže: ‘Ipak ti reci'”, kaže Filipović.

Do Višegrada, ova će vas pustolovina dovesti u ritmu zrenja, listanja, osipanja, finog tkanja života prepričanog šapatom, retkim i dragocenim fotografijama i ilustracijama Igora Kordeja, i pre svega, obazrivim korakom autora, koji prolazeći pored Njegoša i Andrića, čeka dan kada će na pitanja moći da odgovori sa malom dozom ponosa.

“Do tada, pustite me, gorostasi, da se šunjam, tamo, gde vi truptite”, kaže Filipović.

IZVOR:RTS