PANČIĆEVA OMORIKA PRED NESTANKOM! Lepotica sa Tare ne može da se nosi sa klimatskim promenama, ali to nije sve: Nešto se čudno dešava i sa medvedima
Toplije vreme i promene raspodele padavina dovode do sušenja i smanjenja rasta Pančićeve omorike
Klimatske promene takođe dovode do jačih požara, suša i negativnog uticaja na rast mladog drveća Pančićeve omorike
Zajedno sa stručnjacima iz Nacionalnog parka Tara, pošli smo stopama našeg čuvenog botaničara i njegovog omiljenog drveta, zabrinuti za sudbinu Pančićeve omorike sada kada još jednom prolazi kroz klimatske promene.
U Srbiji, naseljavaju pretežno Taru. Strogo su zaštićena, ali i ugrožena vrsta koja je uvrštena na Crvenu listu koju izrađuje Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN). Doduše, za razliku od onih pređašnjih, krivac za ove aktuelne jeste čovek. Pored toga, ovog puta Pančićevoj omorici postaje toplije, a ne hladnije!
– Ukoliko se ostvare projekcije klime za kraj 21. veka, postoji mogućnost da Pančićeva omorika nestane iz svog prirodnog areala, kaže za portal “Klima 101” biološkinja Marijana Josipović, zadužena za očuvanje prirode u nacionalnom parku.
Po svemu sudeći, naša zabrinutost je opravdana: klimatske promene prete opstanku ovih četinara na prirodnim staništima pre svega usled porasta temperature i izmenjenog rasporeda padavina.
Pančićevu omoriku prvi put ugledali smo na otprilike istom mestu gde i njen pronalazač – premda okolina izgleda drugačije: ispred nas je Zaovinsko jezero nastalo sedamdesetih godina prošlog veka, a sa leve strane – solarna elektrana.
– Pogledajte tamo!. Vidite li drveće sa tankom piramidalnom krošnjom? Najtanja od svih stabala na tom potezu… To je Pančićeva omorika – skreće nam pažnju diplomirani inženjer šumarstva Branko Bezarević upirući prstom na strmi, brdoviti pejzaž obrastao šumom preko puta brane Lazići.
Čak i sa prilične udaljenosti, deluje vrlo elegantno, nije ni čudo što se smatra za “damu među četinarima”. Danas je to endemska vrsta za zapadnu Srbiju i istočnu Bosnu i Hercegovinu, a nekada je bila mnogo rasprostranjenija. Posredi je i pionirska vrsta, odnosno vrsta koja prva zauzima teren i formira biološku zajednicu, npr. nakon vatrenih stihija.
– Ona dobro podnosi teške uslove životne sredine, čak i sa zagađenjem vazduha nosi se bolje nego obična smrča. Izazove za Pančićevu omoriku predstavljaju konkurencija drugih vrsta i njena potreba za svetlošću, priča Bezarević.
Požari i suše
Drugim rečima, uprkos tome što je među vodećim osvajačima određenih predela, ako se daljom sukcesijom pojavi drveće koje će na Pančićevu omoriku „baciti senku”, može doći do njenog potiskivanja.
– Požari su isto značajna pretnja ovoj vrsti, nadovezuje se Bezarevićeva koleginica Marijana Josipović i dodaje da je u Bosni i Hercegovini, 2021. godine, izgoreo značajan deo najveće populacije Pančićeve omorike na svetu.”
Ali globalno zagrevanje ne donosi nam samo jače, razornije i učestalije vatrene stihije već i suše poput one sa kojom se letos suočila Srbija. Da li im ledena lepotica odoleva?
– Na pojedinim lokalitetima, zabeleženo je sušenje gotovo svih jedinki, odgovara Josipović i dodaje da su istraživanja ukazala na snažno smanjenje rasta Pančićeve omorike i sve veći negativni odgovor na letnju sušu u poslednje tri do četiri decenije, posebno kada je u pitanju mlađe drveće. Stabla na nižoj nadmorskoj visini takođe više pate od suše, dodaje.
U praksi, to je vidljivo na primeru rezervata Zvezda koji se prostire na 2.025 hektara. Prema mišljenju Branka Bezarevića, Pančićeva omorika na tom području najteže je pogođena i sušenje je najizraženije.
– Tamo raste na najnižoj nadmorskoj visini, ističe on i dodaje da se prema literarnim podacima, spušta i do 400 metara.
Mrki medvedi na krznu osete klimatske promene
Pored Pančićevog skakavca, na Tari se mogu naći i mnogobrojne vrste ptica, dva-tri čopora vukova, lisice, zečevi, divlje svinje, srne, divokoze… Svakako, najpoznatija životinja iz tarskih krajeva su – medvedi.
Tara je dom najbrojnije populacije mrkih medveda kod nas. Prema procenama iz nacionalnog parka, njih je šezdesetak. Bliži nam se zima, pa se uveliko pripremaju za zimski san – koji kod nekih zapravo ostaje nedosanjan.
– Negde sam naišao na podatak da medvedi u toku jesenje pripreme dnevno mogu da unesu i do četrdeset kilograma hrane, kaže Branko Bezarević.
U zimskim mesecima hrana je medvedima uobičajeno teže dostupna, a i lišće kod listopadnog drveća opada pa su istovremeno vidljiviji.
– Još jedan od glavnih razloga za hibernaciju je i visina snežnog pokrivača, kaže Bezarević i dodaje da je to zato što kretanje kroz sneg zahteva mnogo energije koju nemaju kada nisu siti.
Međutim, proteklih zima snežnog pokrivača na Tari skoro da i nema… A blaže zime ne odražavaju se samo na svakodnevicu ljudi, već i na to kako medvedi “prezimljavaju”, pokazuju podaci do kojih je došao Nacionalni park Tara u saradnji sa stručnim timom Biološkog fakulteta.
Pomoću GPS ogrlica, oni su do sada pratili ukupno dvadeset medveda – i to četrnaest mužjaka i šest ženki. U periodu od 2007. do 2023, zimska aktivnost zabeležena je kod šest muških jedinki: tri su bile delimično, a tri potpuno aktivne tokom čitave zime. Pored prijatnijih temperatura, ovo je posledica i dostupnosti hrane na hranilištima nacionalnog parka.
Došli i šakali
Na kraju krajeva, izgleda da su klimatske promene donele Tari i neočekivanog gosta, prvi put usnimljenog u februaru 2020.
– Kada sam ujutru došao na posao, video sam da su tokom noći kamere “uhvatile” nešto čudno, priseća se Branko Bezarević svog susreta sa ovom životinjom pre skoro pet godina.
Nije vuk, nije lisica – gledam bolje i shvatam da je šakal.
– Posle toga, nismo ga snimili nekih godinu dana, ali od tada su snimci sve učestaliji i uvek je samo jedna jedinka, ističe on.
Sa zagrevanjem Evrope, šakali – vrsta tipična za jug Azije, sever Afrike i Bliski istok – sreću se i na daleko manje uobičajenim lokacijama od Balkana na kojem su od ranije prisutni. Premda se to pripisuje i lovu na njihove prirodne neprijatelje, vukove, uviđa se i uloga klimatskih promena.
– Šapa šakala nije prilagođena za sneg, naglašava Branko Bezarević.
blic.rs
