Breaking News
Home / Zanimljivosti / Kuće i vrt / Ovo su najbolji uslovi za gajenje borovnice

Ovo su najbolji uslovi za gajenje borovnice

61403253_386488005292757_6578191637338390528_n-1

 

 

Borovnica najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i zaštićena od oštećena koja joj mogu da izazovu niske temperature i prolećni mrazevi. Pupoljci borovnice su najosetljiviji krajem jeseni i početkom proleća kada izmrzavaju na – 18 °C pa za podizanje ove kulture treba izbegavati lokalitete gde su ovako niske temperature u ovom periodu moguće. Slaba ventilacija i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Posebno treba obratiti pažnju na cirkulaciju vazduha na na parceli jer slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju0 bolesti listova i truljenju plodova izazvanog gljivicama.

 

 

Borovnica dobro podnosi zemljišta kiselosti od 3,8 do 5,5, ukoliko je sadržaj organske materije zemljišta (humus) visok. Pri većoj kiselosti od navedene često dolazi do pojave nedostatka hranjivih materija, naročito gvožđa. Na teškim zemljištima (više od 20% gline ili mulja) sa kolebljivom kiselošću veoma je teško uticati na ovaj parametar.

Ukoliko zemljišta sadrže visok sadržaj aluminijuma ili mangana treba održavati na pH 5,2 da bi se izbegla toksičnost koju ovi metali izazivaju. Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Borovnica ima plići koren u odnosu na većinu voćnih vrsta, tako da je površinski deo zemljišta (na dubini do 20 cm) najproblematičniji za ispitivanje. Nophodne količine sumpora, kreča, magnezijuma, kalijuma i/ili fosfora treba podjednako rasporediti po čitavoj površini parcele i uneti na dubinu od 20 – 30 cm. Jednogodišnji usevi, kao što su kukuruz, pšenica ili raž , nisu pogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju borovnicu , tako da sejanje ovih kultura pre sadnje borovnice povoljno utiče na smanjenje brojnosti ovih štetočina , i na taj način će se prekinuti njihov životni ciklus.

Ilustracija; borovnice, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija; borovnice, foto: Domaćinska kuća

Po unošenju hranjivih materija, potrebno je pristupiti sadnji površinskih useva , kako bi se povećao sadržaj organskih materija i suzbilo klijanje korova.

Unošenje hranjivih materija preporučuje se u jesen, osim ukoliko se javljaju problemi vezani za eroziju zemljišta. Leguminozni usevi ( sve vrste detelina i lucerka) ne zahtevaju dodatni azot, međutim, ne uspevaju dobro na kiselim zemljištima, pa zato se ne preporučuju kao površinski usev za zasade sa borovnicom. Heljda se preporučuje kao površinski usev, ali se ne sme dozvoliti da heljda sazri, jer će ponovo obrazovati seme i sama preuzeti ulogu korova.

Ovas takođe predstavlja dobar površinski usev, seje se kasno u proleće,a unosi se u rano leto, ili se može sejati u ranu jesen i ostaviti u zemlji preko zime, tako da niske temperature unište seme.

Izbor sadnog materijala Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertifikovane sadnice, čime se obezbeđuje pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sadnog materijala. Sadnice gajene u kontejnerima su u prednosti u odnosu na sadnice sa golim korenom, naročito ukoliko se kasni sa prolećnom sadnjom, jer one bolje podnose nagle promene temperature i vlažnosti. Međutim, transport sadnica u kontejnerima je skuplji, i potrebno je potkresati koren ukoliko su sadnice balirane tokom transporta.

 

Izvor: Domaćinska kuća

Check Also

Skrivene kuće kao savršeno utočište za kreativce 1330

Skrivene kuće kao savršeno utočište za kreativce

Arhitekte, pisci, umetnici i drugi kreativci pronašli su savršeno mesto koje podstiče njihovu kreativnost. Daleko …

Powered by Master Media (TM)