Od Vukosavaca napravila prvo EKOLOŠKO selo: Jelenina KUĆICA od automobilskih GUMA I SLAME
Nije dugo razmišljala Jelena Obradović (49) o preseljenju iz Beograda u Aranđelovac. Jedne moto-trke u gradu pod Bukuljom učinile su da ostane za vikend, a onda da svaki sledeći put produžava svoj boravak. Konačno, kada je njena ćerka završila četvrti razred sve je bilo spremno za njihov život u Aranđelovcu, a Jelena za nove ideje koje sprovodi već desetak godina. Najviše ih je u vezi sa Konjičkim klubom Aranđelovac, čija je osnivačica i predsednica.
Aleksandra iz Konjičkog kluba Aranđelovac pokazala mi je ergelu
Jedna od najnovijih Jeleninih zamisli rađa se u selu Vukosavci (ili Vukasovci, kako ga naziva lokalno stanovništvo), 12 kilometara od Aranđelovca, gde je u toku izgradnja prvog ekološkog kampa u ovom delu Srbije.
Jelena je rođena u Beogradu, a u Aranđelovcu je pronašla sve ono što prestonica odavno nema: opuštenost, prisniji način druženja i atmosferu Beograda osamdesetih godina
Prvi u nizu planiranih bungalova za turiste i ljubitelje prirode i konja ukopan je u brdašce, a ta strana zida sazidana je od iskorišćenih automobilskih guma (naknadno napunjenih zemljom), koje je poklonio Bojan Marićević, vlasnik Auto-klinike. U sredini konstrukcije od oko 200 kvadratnih metara je ognjište kojim će se grejati oba sprata, ali i voda u bojlerima za kupatilo.
U prizemlju će biti kuhinja i kupatilo, dok je u sredini ognjište, kao u nekadašnjim srpskim kućama
Za rogove na krovu iskorišćeni su borovi koje su oborile poplava i oluja, naknadno obojeni vodenim bojama. U svrhu stubova poslužile su stare drvene bandere, a kamen donet iz obližnjeg potoka takođe je „nastradao“ u poplavi. U zidove će biti dodata i slama.
Skoro sve, osim poneke kupljene daske, spada u domen ekoloških i recikliranih materijala. To je bio glavni uslov za učešće na Nacionalnom forumu za zelene ideje u organizaciji Trag fondacije, na kojem je Eko-kamp Vukasovci dobio prvu nagradu 2015. i finansijsku donaciju od 5.000 dolara.
Iako se nismo sreli, saznao sam da je idejni tvorac i realizator skoro svega na bungalovu i svih kreativnih rešenja prostora u Konjičkom klubu, Ratko Aničić iz Aranđelovca
Stepenice su drvene, a na gornjem spratu planirani su bunkeri za spavanje sa francuskim ležajem
Na brdašcetu iznad bungalova, dok gledam ka srednjovekovnoj tvrđavi Ostrvici na Rudniku, uz jastreba koji nas nadleće i ružu vetrova koja nas rashlađuje od jakog majskog sunca, razgovaram sa Jelenom, ženom sa dušom i nepresušnim izvorom ideja.
Jelena i ja u organskom malinjaku i kupinjaku
– Pre tri godine poželeli smo da smanjimo troškove u našem klubu i da poradimo na njegovoj održivosti. Seno je bilo drastično poskupelo, a naš plan je bio da kroz projekat Saradnjom protiv siromaštva skupimo sredstva i kupimo traktor, kosačicu, vozilo za transport konja, sena i hrane i počnemo da se bavimo poljoprivredom. Fondacija Trag je duplirala prikupljeni iznos, a pošto nam je ostalo novca, kupili smo ovu ovde zemlju – seća se Jelena, koja je operativni trener konjičkog sporta i voditeljka programa hiporehabilitacije za osobe sa smetnjama u razvoju.
Pogled na Ostrvicu
– Ovaj smeštaj je jedinstven na više načina. Ukopan je u zemlju sa jedne strane, što mu omogućava energetsku održivost, odnosno mali utrošak za grejanje i hlađenje. Na krovu će biti posađena trava, što će takođe predstavljati odličnu izolaciju i energetsku održivost. Za potporni zid koristili smo reciklažne materijale, odnosno auto-gume, dok smo za izolaciju uzeli stare bilborde koje smo dobili na poklon od Ivana Obućine iz firme FIMS d.o.o – objašnjava mi Jelena i odgovara na moje pitanje oko odabira sela. Zašto baš Vukosavci, a ne Bukovik, Tulež ili Orašac?
– Vukosavci su zabukuljsko selo i ovde sunce zalazi skoro sat vremena kasnije, za razliku od Aranđelovca. To što je dan duži tek je jedan od razloga (smeh). Prednost ovog sela je i ruža vetrova koja nam donosi čist vazduh i prijatnu klimu – priča mi Jelena i seća se kako je prvi put došla ovde devedesetih godina.
Konjički klub Aranđelovac jedan je od šest centara u Srbiji sa timom koji je završio program obuke koji je finansiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja po programu akreditovanom kod Republičkog zavoda sa socijalnu zaštitu. Osim rekreativnog, u ovom klubu se obavlja terapijsko jahanje, hipoterapija i sportsko-rekreativno jahanje za osobe sa invaliditetom.
– Na pomenutim moto-trkama u Aranđelovcu kao svaka Beograđanka oduševljavala sam se prelepim pogledom. A onda je došao „neki“ Zoran Đorđević i rekao mi: „Taj pogled nije ništa, daj da te povedem u moje selo da vidiš šta je priroda“. I odveo me je na livadu u Vukosavce i rekao da gledam i uživam. I tada i danas ovi predeli bili su mi nestvarni. Ovo je jeste brdsko-planinski predeo, nije ni Tara ni Zlatibor, niti je velika nadmorska visina, ali pejzaži podsećaju na Italiju, na Toskanu. Sve je veoma šarmantno, nije dosadno, nije sasvim pitomo, a nije ni divlje. Prihvatljivo je za odmor našem čoveku, ali i strancu koji dolazi iz Evrope.
U sklopu projekta Delta fondacije, na 65 ari, odmah do bungalova, posađeni su organski zasadi i to četiri sorte maline, četiri sorte kupine i jedna sorta šumskih jagoda. Kako bi se zatvorio ekološki krug, voće se đubri stajskim đubrivom upravo od konja iz Konjičkog kluba Aranđelovac.
Društvo nam je pravila i Ana Marković, nova članica kluba
– Posadili smo po četiri sorte jer nismo sigurno šta će dobro funkcionisati u organskoj proizvodnji. Ovdašnji stanovnici praktično i nemaju iskustva u uzgoju jagodičastog voća, pa su bili i te kako zbunjeni kad su videli da hoćemo da probamo nemoguće. Zemlja je idealna za borovnicu, pošto je kiselost od 3 do 4 ph vrednosti, pa smo je uz mleveni krečnjak pojačali na 5. Videćemo da li će se naše maline i kupine izboriti.
Jelena živi u Aranđelovcu, ali dolazi često u Vukosavce da obiđe radove i radnike. U kući koju su kupili sa placem živi gospođa Spomenka, penzionerka iz Beograda, koja otkad se preselila u ovaj raj, više ne pije lekove za pritisak. Komšinica Nena, vedra i čila žena, održava jagode, maline i kupine i svakog dana radi kao baštovanka na imanju.
– Kad smo stigli, meštani su bili prijatni, ali krajnje zbunjeni. Nisu verovali da će neko iz Beograda ili iz belog sveta da dođe u Vukosavce. I još da jaše konje. Moram da priznam da ni nama na početku nije bilo jasno šta hoćemo, ali smo znali da nam se ovo selo mnogo dopada – iskrena je.
Jedna ptičica svratila je na intervju za Priče sa dušom
Ovaj bungalov prva je faza edukativnog centra koji niče u Vukosavcima. Tu će svi ljubitelji prirode i urbanog baštovanstva uskoro moći da odsednu i da nauče mnogo toga o organskoj poljoprivredi, da pohađaju školu jahanja i da učestvuju u radionicama vajarstva, pravljenja zimnice, branja i uzgajanja lekovitog bilja…
– Postavili smo cilj da unapredimo kvalitet života ljudi u lokalnoj zajednici i da damo doprinos razvoju sela na primeru dobre prakse. Poljoprivredna proizvodnja ne mora da bude konvencionalna nego organska, kuća koju zidate ne mora da bude od betona sa staklom i mesingom, već ekološka. Konjičkim sportom ne moraju samo da se bave deca bogatih, već svi koji vole konje i prirodu. Bolji svet postoji i na nama je da ga napravimo, nezavisno od uređenja države i predsednika. Naš cilj je da svako uredi svoju kuću, odnosno svoju zajednicu, a sve ostalo će biti u redu ako smo mi kako treba – ispričala je Jelena u ovoj ekološkoj Priči sa dušom.
