Od poezije do pripovedaka – Dejanu Aleksiću Andrićeva nagrada za prvu zbirku priča

„Homunkulus“, u prevodu sa latinskog „čovečuljak”, u naslovu zbirke, svojevrsna je metafora i daje ton svakoj od osam priča o samoći.

Označava unutrašnje svetove junaka različitog uzrasta, pola i društvenog statusa, i način na koji oni doživljavaju sopstvenu egzistenciju.

Odlike Aleksićevog pripovedanja su, po mišljenju Žirija, lirska istančanost, psihološka iznijansiranost, suverenost rečenice, prijemčivost za detalj, i posebna osetljivost za period detinjstva.

„Knježevna nagrada i priznanja pripadaju onoj lepšoj strani javnog književnog života, naročito ako dolaze pod ovako značajnim imenom, jednim od najautentičnijih glasova i naše, i svetske pripovedne proze. Andrićeva nagrada nosi posebnu težinu samim tim što, u mom slučaju, dolazi nekom kome pripovedna književnost nije matični prostor književnoga stvaralačkoga glašenja. Ja sam prvenstveno pesnik i autor književnosti za decu, a knjiga Homunkulus i druge priče o samoći je zapravo moja prva knjiga u ovoj vrsti književnog registra“, naglašava laureat Andrićeve nagrade, Dejan Aleksić.

Prema testamentarnoj volji Ive Andrića, od 1976. godine Zadužbina dodeljuje nagradu za najbolju pripovetku, ciklus, odnosno zbirku pripovedaka objavljenu na srpskom jeziku prethodne godine.

RTS