NESTALA JE JUGA, OSTALA JE PRUGA: Radivoje Lapčević: Pre 72 godine bos i golim rukama gradio prugu Brčko-Banović

 SIMBOLIČNIM udarcem krampom, 1. maja 1946. godine, obeležen je početak izgradnje pruge Brčko – Banovići. Istovremeno, to je bio i početak prve omladinske radne akcije u ratom opustošenoj, osiromašenoj i razorenoj Jugoslaviji. Iz njenog uspeha izrodile su se sve potonje akcije, to jedinstveno veliko omladinsko čudo koje je trajalo decenijama. Naša želja da se zemlja podigne i osavremeni bila je toliko iskrena i jaka da je, jednostavno, ništa nije moglo zaustaviti. Naš polet, jačina duha, snaga i volja, danas mi se čak čine vanvremenskim i nestvarnim. Ali stvarna su naša dela. Ona su večni svedoci naše ljubavi prema otadžbini.

Ovako se Radivoje Lapčević (89), iz Užica, seća početka gradnje čuvene pruge Brčko – Banovići. Kada je nedavno u užičkom Istorijskom arhivu otvorena gostujuća izložba “Historijska pruga kroz historijske izvore” Arhiva Tuzlanskog kantona, Lapčević je, kao učesnik, brigadir sa legendarne akcije bio počasni gost. Dok je razgledao fotografije i dokumente sa izgradnje pruge, ovaj krepki starina nije mogao da sakrije osećanja, ni da zaustavi lavinu uspomena.

[ads1]

 

Prošle su 72 godine, a kao da je sve bilo juče – tiho, s ponosom priča Lapčević. – Obećao sam drugovima iz SKOJ da ću ići na izgradnju pruge Brčko – Banovići, iako sam znao da mi otac neće dozvoliti. U tim godinama nemaštine, svaki “muške ruke” su bile dragocene za rad na njivi. U mojoj rodnoj Radoinji kod Nove Varoši, predstojali su veliki prolećni poslovi na oranicama. Da bi me zadržao, otac je zaključao zgradu da ne uzmem stvari, a mene je ostavio ispred, bez obuće i odela. E, tako bos, krenuo sam sa dva druga iz sela, na prvu saveznu omladinsku radnu akciju. Pešačili smo dva sata do Varoši, i tamo sam stigao krvavih nogu. Pre polaska za Bosnu, drug Radomir Leković našao mi je nekakav sako i pantalone, ali ne i cipele. Na trasi buduće pruge, sve vreme, radio sam bos. Tek kada se pojavio prvi sneg po brdima oko Živinica, Radomir mi je dao svoje cipele.

I nije mu, priča, ništa bilo teško. Svaki izgrađen metar pruge bio mu je, kao i drugim brigadirima, podsticaj da se “grabi” dalje, više, brže… Da se cilj što pre ostvari.

– Prugu smo završili 7. novembra, 22 dana pre roka, jer je bilo planirano da je omladina izgradi do Dana republike – nastavlja Lapčević. – Našoj sreći nije bilo kraja. Radili smo je gotovo golim rukama, sa oskudnim alatkama i ponekom zastarelom mašinom. Ali, kad se hoće, kad se želi da nam u državi svima za dve-tri, pa i deset godina bude bolje, onda se čovek trudi, daje sve od sebe.

Radivoje Lapčević (89)

Da su omladinci na prvoj posleratnoj radnoj akciji “izgarali” od želje da valjano i što pre završe posao, svedoče i “udarnički” podaci.

– Pruga Brčko – Banovići, duga 92 kilometra, sa tri tunela, 22 mosta i 177 drugih objekata, izgrađena je za 190 dana – navodi se u katalogu izložbe. – Sa trase je iskopano više od 1.000.000 kubika zemlje i kamena. Pruga je bila podeljena na 24 deonice na kojima je radilo 220 brigada. U izgradnji je učestvovalo 62.268 omladinaca i omladinki iz svih krajeva Jugoslavije, a pomagalo im je gotovo 2.000 dobrovoljaca iz drugih zemalja. Prvi voz prugom je prošao 7. novembra 1946.

Pruga završena pre roka

Baš na ovaj dan, pre dve godine, Lapčevićevi drugovi, nekadašnji udarnici i brigadiri, ali i oni mnogo mlađi koji danas čuvaju uspomene na jugoslovenske omladinske radne akcije, obeležili su 70 godina od izgradnje čuvene pruge. A kako bi drugačije do vožnjom u vozu od Banovića do Brčkog. Sa njima je tada bila i ekipa “Večernjih novosti”.

Okićen državnim i partijskim zastavama socijalističke Jugoslavije, “svečani” voz sa pet vagona bio je krcat. Sve vreme više od 600 putnika – učesnika prve ORA, ali onih koji su kasnije gradili nege druge pruge i puteve – gromoglasno, kao jedan, pevali su stare brigadirske pesme. Najčešće se, ipak, čula “himna”: “Brčko – Banovići, to je naša meta, izgraditi prugu još ovoga leta”.

Jedna od brigada na trasi

– Bili smo mladi, puni snage i želje da se zemlja obnovi i izgradi – ispričao nam je tada Dušan Gligorić (89), rodom iz Loznice, dok nam je ponosno pokazivao svoju brigadirsku legitimaciju broj 1.764, prvi put “overenu” baš na ovoj pruzi. – Mi iz Druge podrinske udarne brigade radili smo na jednoj od najtežih deonica, na majevičkoj Orlovskoj klisuri pored reke Tinje. Radilo se u tri smene, noću pomoću karbidskih lampi, takozvanih acetilenki. Postavili smo 25 kilometara nasipa od 92, koliko je pruga duga.

[ads2]

Uspomene na svoju prvu radnu akciju brižljivo su čuvali i rado nam ispričali i Vaso Mićanović iz Loznice, Nikola Milutinović iz Grljana kod Zaječara, Dragutin Popesković iz Beograda, Bogdana Čanak iz Široke Kule kraj Gospića, Anto Jokić iz Brgule kod Tuzle, Muhamed Paloš (88), iz Živinica… I sve što su nam tada nostalgično, ali sa žarom pričali sažima se u njihove najiskrenije reči:

– Srce smo ugradili u šine pruge Brčko – Banovići!

Radivoje sa drugovima na izgradnji

PRVI TUNEL

NAJSREĆNIJI smo bili kad je probijen tunel Rapatnica – ispričao nam je Nikola Milutinović. – Od 1. maja, radilo se, u četiri smene, po šest sati. Udarničkim radom tunel je probijen posle samo dva meseca, krajem juna. Nezaboravno je bilo kada smo sa druge strane ugledali drugove iz Makedonije. Nastalo je opšte veselje, grljenje, ljubljenje. I dan-danas pamtim reči jednog druga koji je posle našeg uspeha rekao: “Mi za mesece preskačemo daljine po kojima su drugi puzili godinama.”

SLETOVI, HOROVI, FUDBAL I ŠAH…

U OKVIRU kulturne delatnosti tokom izgradnje pruge osnovana su 304 hora i 142 amaterske grupe – navodi se u katalogu izložbe. – Akcijaši su priredili 463 priredbe i još 232 umetničke grupe koje su posetile prugu. Organizovane su i 94 literarne večeri i 516 debatnih časova. Tokom slobodnih sportskih aktivnosti održana su 74 krosa, 37 sletova, 618 košarkaških i 997 fudbalskih utakmica, 18 boks mečeva, 283 lakoatletska takmičenja i više od 7.000 šahovskih partija.

novosti.rs