Održavanje zemljišta u zasadima šljive u punom rodu ima za cilj poboljšavanje i održavanje njegove strukture, plodnosti i vodno-vazdušnog i toplotnog režima. U intenzivnim zasadima šljive preporučuju se dva načina održavanja zemljišta:jalovi ugar i kombinacija zatravljivanja i herbicida.
Jalovi ugar je obavezan način održavanja zemljišta u uslovima bez navodnjavanja. Jalovi ugar se održavau toku godine primenom rotofreziranja, kultiviranja ili tanjiranja u nekoliko navrata u toku vegetacije u zavisnosti od pojave korova ili pokorice. Prostor u redu i oko stabala se može ručno okopavati ili tretirati herbicidima.
[ads1]
U uslovima sa navodnjavanjem, međuredni prostor se zatravljuje, a trava tarupira kada dostigne visinu 10‒15 cm. U ovom slučaju, prostor u redu se tretiraherbicidima koji kao aktivnu materiju imaju Glifosat u količini 2 l po hektaru udva navrata u toku vegetacije. Herbicidi se primenjuju u pantljikama širine 1 muz red. Prvi put herbicidi se primenjuju krajem aprila i početkom maja, uzavisnosti od razvijenosti korova, a drugi put tokom druge polovine avgusta i prve polovine septembra.
Đubrenje zasada šljive u punoj rodnosti je isključivo potrebno obavljati na osnovu hemijskih analiza zemljišta, hemijske analize lista, projektovanog prinosa i vizuelnih simptoma sadržaja pojedinih makro i mikroelemenata ulistu. Stablo šljive iz zemljišta iznosi iz zemljišta određenu količinu elemenata, deo se ispira, a deo prelazi u jedinjenja koja voćka ne može usvojiti.
Šljiva najviše iznosi kalijum, zatim azot, a manje fosfor, kalcijum i magnezijum.
Đubrenje zasada šljive organskim đubrivima, naročito stajnjakom ima brojnepozitivne efekte. Stoga se preporučuje unošenje 30 do 50 t stajnjaka po hektarusvake treće godine zbog povećanja količine humusa i popravke fizičkih i hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Dobro zgoreo stajnjak se unosi u jesen uz obavezno zaoravanje. Primena mineralnih đubriva u zasadu šljive u punojrodnosti bi trebalo da prati đubrenje organskim đubrivima. Za osnovno đubrenjeu jesen bi trebalo koristiti kompleksan mineralna đubriva sa što manjomkoličinom azota, a povećanim sadržajem kalijuma.
Za postizanje visokih prinosa neophodno je zasadu šljive obezbediti sledeće količine osnovnih biogenih elemenata: 200 kg/ha N; 100 kg/ha P2O5; 250 kg/ha K2O. Azotna đubriva (u našimuslovima najčešće se koristi KAN) je potrebno uneti u zemljište neposrednopred početak vegetacije u količini od 400‒500 kg/ha. U zasadima u kojima postoji sistem za navodnjavanje, mineralna đubriva se mogu unositi u zemljište rastvorena u vodi (fertigacija).
Kao dopuna prihranjivanju u intenzivnim zasadima šljive se može koristiti folijarno đubrenje u 2 do 4 navrata u periodu dok su listovi još uvek mladi, amladari nisu odrveneli. Folijarna đubriva sadrže različite količine makro i mikroelemenata, i mogu pored dopune prihranjivanju poslužiti u otklanjanju nedostatka nekog hraniva. Hraniva iz ovih đubriva se mnogo lakše usvajaju prekolista nego preko korena.
[ads2]
Poslednjih godina, intenzivni zasadi šljive su gotovo nezamislivi bez sistema za navodnjavanje. Navodnjavanje pomoću sistema „kap po kap” je najefikasnije najekonomičnije pa je najviše u upotrebi u novim zasadima. Količine vode za navodnjavanje šljive su različite i promenljive i zavise od: ekoloških uslova,zapremine krošnje, sorte, podloge, starosti stabla, faze vegetacije, količineroda i primenjenih mera nege zasada. Najznačajniji periodi kada je navodnjavanješljive neophodno su:
- pred početak cvetanja u sušnim reonima,
- u fazi zametanja
- plodova,
- dve nedelje posle precvetavanja,
- u fazi obrazovanja cvetnih pupoljaka i u
- fazi promene boje pokožice.
Izvor: Domaćinska kuća
Autor: Radmila Koprivica
