Aktuelnosti Višegrad

Nad višegradom krvlju zapečaćeno bratstvo

 

Boris Zamcov, predsednik Udruženja ruskih dobrovoljaca koji su se, rame uz rame sa Srbima, borili za slobodu. Krst nad Drinom i humke palih Rusa svedoče o neraskidivoj vezi dvaju naroda

 Spomen-soba Boris Zamcov sa sinom Jurijem,foto P.Milošević

SINA Jurija, leta 2015. godine, ispratio sam iz Moskve u sportski kamp, a on mi se javio telefonom sa borbenih položaja kod Luganska. Mati je bila ljuta, a ja sam se osećeo prevarenim. Onda mi je ispričao da su na položaju do njega braća dobrovoljci iz Srbije, i ljutnja je prošla. Setio sam se da sam Jurija, leto pre toga, vodio u Bosnu, na mesta gde sam i sam dobrovoljno ratovao rame uz rame sa svojom pravoslavnom braćom. Čudno je to kada se u čoveku izmešaju strah i ponos – ovako, za “Novosti”, zbori Moskovljanin Boris Zamcov, predsednik Udruženja rusih dobrovoljaca koji su ratovali u Bosni devedesetih.

Zamcov je novinar, zamenik glavnog i odgovornog urednika “Ruskog vesnika”, koji uređuje čuveni Oleg Platonov. U RS i Beogradu sa sinom se našao povodom obeležavanja 12. aprila, Dana ruskih dobrovoljaca u Srpskoj. Ovaj datum za praznik je izabran u znak sećanja na boj nad Višegradom 1993. godine, kada je grupa od desetorice Rusa na brdu Zaglavak zaustavila iznenadnu muslimansku ofanzivu i spasla Andrićev grad. Za šest sati borbe, od svitanja do podneva, poginuli su dobrovljci Konstatnin Bogoslovski, Vladimir Safonov i Dmitri Popov. Kada je stigla pomoć srpskih snaga, tada angažovanih na drugim pravcima ratišta, svi Rusi su bili ranjeni ili ošamućeni.

– U noći 11. na 12 aprila 1993. godine bila je strašna oluja – seća se Zamcov. – Nas desetorica ostali smo na brdu ne sluteći da nam se sprema boj. Ujutru se razvedrilo, zacvrkutale su ptice, ali su zatutnjali i muslimanska artiljerija i minobacači. Njihovi prvi juriši bili su strašni. Znam da smo se podelili na tri sektora gađanja i odgovarali svim što smo imali. Bogoslovskog i Safonova ubili su prve, jer im je položaj bio najistureniji. Popov je pao u rovu do mene.

Vlada Republike Srpske ove godine 12. april je proglasila praznikom. Prethodno je na brdu Grad podignut ruski krst visok pet i po metara. Ove godine na gradskom groblju Megdan osvanula je i ploča sa imenima 37 Rusa poginulih u RS 1992-1995. godine.

Novinar iz Rusije seća se prvog dolaska u Srbiju u leto 1992. U grupi sa 20 kolega i intelektualaca iz Moskve, ogorčenih na zvaničnu politku Kremlja prema našoj zemlji, stigli su na poziv počivšeg Dragoša Kalajića. Kaže, u Višegradu je u srpskoj uniformi sreo dvojicu momaka iz Rusije i napravio je priču o njima.

– Kada su moje reportaže počele da izlaze u “Ruskom vesniku”, vrlo brzo zazvonio je telefon. Javio mi se jedan od te dvojice golobradih Rusa koje sam našao u gradu u Bosni i upitao me: “Ovo je lepo što ste napisali, ali da li biste hteli da pero zamenite ‘kalašnjikovom’?”

Foto: D.Vujičić

Zamcov se u Višegradu 1993. godine obreo u martu, u grupi sa još 29 momaka iz Rusije, i njih sedmorica su ostala da leže na groblju u Višegradu. Od oko 2.000 dobrovoljaca iz bratske zemlje, njih 37 je ostalo zauvek u Bosni.

– Bio sam iskreno potresen videvši kako održavate groblja naših prijatelja u RS – svedoči gost iz Rusije. – Kada se budem vratio u Moskvu pozvaću telefonom majke ovih palih junaka da im kažem da žrtve njihove dece nisu bile uzaludne. Njihove porodice danas dobijaju skromne ali redovne penzije i deo njih ne može iz finansijskih razloga često da posećuje groblje. Hvala bratskom srpskom narodu što nas nije zaboravio. Krst nad Drinom i humke palih Rusa svedoče da ćemo zauvek biti braća u nevolji.

SUVIŠNE REČI

ZAMCOV kome su “reči zanat” kaže da reči razumevanja između pripadnika naših dvaju naroda i ne trebaju.

– Poznajemo jedni druge – dušom. Volim da dođem u Srbiju, jer je to kao da stižem u “rodinu” koje sam se poželeo. Većina Rusa oseća isto. Ono što treba da znate je da su ordeni Crvene armije posle bitke za Beograd 1944. najcenjeniji u našem narodu. Jer oslobađajući Beograd, mi smo se borili za svoju braću.

novosti.rs