Zlatibor – Pod stresom je 46 odsto lekara opšte medicine, a njih 43 odsto su na korak od dobijanja sindroma sagorevanja, koji nastaje kao posledica hroničnog stresnog stanja i psihofizičke iscrpljenosti, pokazalo je istraživanje Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva. Sindromom sagorevanja je zahvaćeno 8,8 odsto od 455 ispitanika koji su bili obuhvaćeni istraživanjem. Kao važni parametri u ispitivanju bili su preoterećenost poslom i administracijom, nezadovoljstvo zbog normativa koji diktiraju kratko vreme za obavljanje pregleda, problemi sa pacijentima jer previše očekuju od lekara pa dolazi do konflikta, loša saradnja sa pretpostavljenima i „šumovi” u komunikaciji među lekarima različitih nivoa zdravstvene zaštite.
Prim. dr Miloranka Petrov Kiuriski, predsednica Naučnog odbora Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, kaže za „Politiku” da je poznato da je depresija povezana sa sindromom sagorevanja i uticajem profesionalnog stresa koji lekar opšte medicine ima na svom radnom mestu. Simptomi su gubitak volje i motivacije, nedostatak volje za bavljenje dodatnim aktivnostima i porodicom, nemanje vremena za hobi, nezadovoljstvo životom.
– Očekivali smo da procenat onih sa sindrom sagorevanja bude i veći, a analizom smo zaključili da većina lekara smatra da je stres sastavni deo profesije, pa ga ne prepoznaju kao problem. Zato treba nastaviti istraživanje kako bismo videli koliko lekara zapravo zna da prepozna šta je stres. Problemi se ne završavaju kada istekne radno vreme. Mi naše pacijente „nosimo” sa sobom kući, pa problemima opterećujemo porodicu – istakla je dr Miloranka Petrov Kiuriski na 10. Kongresu lekara opšte medicine na Zlatiboru.
Naša sagovornica tvrdi da specijalisti opšte medicine nisu prepoznati kao specijalistička grana medicine i da se u sistemu ne vrednuju, kao i da je Srbija jedina od zemalja u okruženju koja nema porodičnog lekara, što je veliki problem.
[ads1]
– Kada bi se ti problemi rešili, smanjio bi se i profesionalni stres kod lekara. Rešenje problema leži u samim lekarima, jer oni sebi najbolje mogu da pomognu. Zdravstveni sistem je opštu medicinu potisnuo na margine i preopteretio je poslom. Mi smo određeni da moramo da čuvamo zdravstveni dinar, da čuvamo kapiju zdravstvenog sistema, da rešavamo 85 odsto zdravstvenih potreba kod naših pacijenata. Normativi nam diktiraju da dnevno moramo da pregledamo 36 pacijenata, s tim da je preporuka nadležnih da moramo da zakažemo toliko pregleda i dodatno primimo sve one koji dođu kao akutni slučajevi. To je veliko opterećenje, jer lekar nema vremena da se posveti pacijentu – kaže dr Miloranka Petrov Kiuriski i dodaje da je možda naše lekare sramota da priznaju da imaju sve simptome sindroma sagorevanja.
I dok su s jedne strane lekari preopterećeni i pod stresom, s druge strane su pacijenti nezadovoljni, jer zbog brzine pregleda ne stignu da pitaju doktora sve što žele, a ujedno često piju mnogo lekova pribojavajući se da to priznaju izabranim lekarima. Mnogi od njih pate od problema polipragmazije, odnosno od sindroma koji podrazumeva konzumiranje više od šest lekova.
Istraživanje je pokazalo da od 1.516 ispitanika, čak 58 odsto njih pije šest i više lekova, a 40 odsto ispitanika uzima više od 10 medikamenata. Kod dvoje pacijenata je utvrđeno da konzumiraju svakodnevno čak 25 lekova.
Kako pojašnjava dr Miloranka Petrov Kiuriski, svaki specijalista daje svoju terapiju pacijentu, pa on dogura do toga da uzima ogroman broj lekova. Kada mu lekar opšte medicine kaže: „Hajde da napravimo korekciju jer nije normalno da uzimate toliko lekova”, on odgovori: „Ko si ti da meni menjaš terapiju kad su specijalisti rekli da to treba da pijem. Imaš da mi daš recepte za to”.
– I samolečenje je veliki problem, jer su lekovi roba i ima ih svuda. Pacijenti misle da ako piju samo jedan ili dva leka – to ništa ne može da im pomogne. Oni hoće da što pre ozdrave, da nemaju tegobe i smatraju da se sve rešava velikom upotrebom lekova. Ako im kažemo da neki problem mogu da reše promenom načina ishrane i bavljenjem fizičkim aktivnostima, oni smatraju da to nije tačno. Lakše im je da popiju tabletu i da jedu i piju kako su navikli. Dodatni problem je što takozvana pomoćna lekovita sredstva pacijenti ne doživljavaju kao medikamente, to se reklamira na svakom koraku, a samim tim ih i oni kupuju jer ih smatraju bezopasnim – ističe naša sagovornica.
Prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, objašnjava da je problem i to što pacijenti nemaju evidentiran ishod svoje bolesti kod svojih izabranih lekara, jer doktori opšte medicine ne znaju šta se sa njima događa kada imaju neke ozbiljnije zdravstvene probleme.
[ads2]
– Kada imaju problem sa na primer respiratornim infekcijama, dolaze kod nas, ali kada ih muče neke hronične bolesti oni se šetaju od specijaliste do specijaliste, a ishod bolesti se ne prijavljuje nama i ne znamo šta im je pomoglo a šta nije, iako su stalno pod nekim terapijama. Ne možemo više da kontrolišemo koliko lekova piju, jer je prosek 6,7 lekova po pacijentu. Imala sam osamdesetosmogodišnjeg pacijenta koji je pio 18 lekova i kome su počeli zbog toga bubrezi da otkazuju rad – kaže dr Dimitrijević
Najveći problem uzimanja velikog broja lekova leži u činjenici da jedan može da potire dejstvo drugog ako lekar nije procenio šta sve pacijent pije, a tu su i neželjena dejstva i alergijske reakcije.
politika.rs
