Proizvodnja voća odavno nije posao u kojem je dovoljno posaditi stablo i čekati dobru godinu. Klimatske promene, sve zahtevnija zaštita i tržište koje traži kvalitet primoravaju voćare da svakoj fazi proizvodnje posvete mnogo više pažnje. Kako to izgleda u praksi može se videti u Parcanu kod Varvarina, na gazdinstvu mladog voćara Aleksandra Vučetića.
Aleksandar proizvodi krušku, jabuku i šljivu, ali posebno mesto u njegovim zasadima ima kruška. Iako važi za zahtevniju voćnu vrstu, upravo je ona ove godine donela veoma dobar rezultat – više od 80 odsto roda bilo je prve klase. Kruška je prodavana po ceni od 80 do 100 dinara po kilogramu, a najveći deo preuzele su lokalne hladnjače i trgovci. Voće uglavnom ostaje na domaćem tržištu, dok deo završava i u izvozu.
Dobar rezultat, međutim, nije došao sam od sebe. Vučetić je master inženjer zaštite bilja, a znanje stečeno tokom školovanja danas primenjuje na sopstvenom imanju. Veliki deo poslova u voćnjaku obavlja sam – od rezidbe i zaštite do svakodnevnog praćenja stanja zasada.
Ove sezone posebno je zadovoljan kruškom. U zasadu starom osam godina gaji, između ostalog, Karmen i Viljamovku. Berba Karmena odvijala se u više navrata, kako bi se plodovima ostavilo dovoljno vremena da dostignu odgovarajuću krupnoću.
Kod kruške, međutim, nema mnogo prostora za propuste. Jedan od najvećih izazova je kruškina buva, štetočina koja može ozbiljno da naruši izgled i kvalitet ploda i time oteža njegov plasman. Upravo zbog zahtevne zaštite deo proizvođača izbegava ovu voćnu vrstu.
Aleksandar se oslanja na stručno znanje i redovno praćenje zasada kako bi problem držao pod kontrolom. Njegov primer pokazuje da kod zahtevnijih voćnih vrsta znanje može da napravi razliku između prosečnog roda i proizvoda koji može da ispuni zahteve tržišta.
Sve važniji deo proizvodnje postaje i navodnjavanje. Visoke temperature i neravnomeran raspored padavina poslednjih godina dodatno povećavaju rizik, pa bez dovoljno vode postaje sve teže obezbediti ujednačen prinos i kvalitet plodova. Na gazdinstvu Vučetića navodnjavanju se zato posvećuje posebna pažnja.
Iza svakog klipa kvalitetne kruške nalazi se čitav niz odluka – od izbora sorte i podloge, preko rezidbe i zaštite, do navodnjavanja i određivanja pravog trenutka za berbu. Karmen je u ovom zasadu na podlozi dunje, dok je Viljamovka kalemljena na divlju krušku. Zbog veće bujnosti stabala Viljamovka se bere uz pomoć platforme.
Na gazdinstvu se, pored kruške, gaje i šljiva i jabuka. Vučetić ima oko 60 ari šljive i približno hektar jabuke, ali situacija na tržištu nije ista za sve voćne vrste. Dok je cenom kruške ove sezone zadovoljan, šljiva je u tom trenutku dostizala oko 30 dinara po kilogramu, a ishod sezone jabuke tek je trebalo da se vidi.
Za Aleksandra poljoprivreda nije samo porodični posao već i struka. I njegova supruga završila je Poljoprivredni fakultet, smer zootehnika, pa je ovo jedno od gazdinstava na kojima se porodična tradicija sve više oslanja na stručno znanje i savremeni pristup proizvodnji.
U vremenu kada se često govori o tome kako zadržati mlade na selu, ovakva gazdinstva pokazuju da jedan od odgovora može biti upravo u spoju obrazovanja, sopstvene proizvodnje i ulaganja u kvalitet.
Kruška jeste zahtevna i traži mnogo pažnje tokom cele godine. Ali kada više od 80 odsto roda završi u prvoj klasi, jasno je da se znanje u voćnjaku na kraju i te kako vidi.
Nakon što unesete tekst koji želite da preslovite, sistem će automatski prepoznati pismo na kojem se nalazi original (ćirilica ili latinica) i izvršiti preslovljavanje. Ukoliko prepoznavanje nije bilo uspešno, uvek možete ručno odabrati smer prevođenja.
Ako radite prebacivanje sa latinice na ćirilicu, sistem će probati da sve srpske reči ispravno preslovi na ćirilicu, poštujući problematične izuzetke. Na taj način, injekcija postaje injekcija (umesto injekcija), nadživeti se prebacuje u nadživeti (umesto nadživeti) a djevojka ostaje djevojka. Poštovanje ovih izuzetaka naš konvertor svrstava u najpreciznije alate na srpskom internetu.
Uz sve to, sistem ume da prepozna najčešće strane reči koje koristimo u svakodnevnom govoru i da takve reči ostavi u originalu. Isto važi i za imejl adrese, URL-ove i slične izraze koje nemaju smisla na ćirilici.
