Bez obzira da li dunje uzgajate kao hobi ili na veliko na plantaži, isplati se jer ne zahteva veliki trud. Ono što je potrebno je dobra priprema zemljišta, ali i vreme, jer se prvi rod dobija posle pet godina, kažu voćari. Ulaganja po hektaru za započinjanje proizvodnje je oko 5.000 evra, koliko je potrebno za nabavku sadnica i pripremu zemljišta, koja je zapravo najskuplja.
Iako je posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća.
[ads1]
Kada zasadite drvo, potrebno je pet godina da biste dobili rod, a svake godine taj rod je veći. Dunja traži dobro zemljište, najbolje uspeva na rastresitim i dubokim zemljištima, ne podnosi vlagu, ali zato dobro podnosi sušu. Ove godine, kao i prošle, rodilo je dobro, a od samo jednog stabla dobija se oko 30 do 40 kilograma voća .
Intenzivna proizvodnja dunje zasniva se pre svega na primeni svih mera koje mogu smanjiti potencijal bakteriozne plamenjače u voćnjacima: upotreba zdravog sadnog materijala, smanjenje bujnosti stabala (smanjivanjem doza azotnih đubriva i količinom vode u zasadima koji se zalivaju) i povećanjem imuniteta stabala dunje. Osim problema bakteriozne plamenjače pri podizanju zasada treba obratiti pažnju i na sve činioce koji direktno ili indirektno utiču na rast i rodnost voćaka.
Savremene zasade treba podizati na zemljištima koja su predhodno kultivisana. Potrebno je da se zemljište prvo očisti od šiblja, dugogodišnjeg korova, raznih žila i da se poravna teren, kako bi se olakšala obrada i sprečilo zadržavanje u depresijama. Na parcelama na kojima se želi podići voćnjak mogu se godinu dana pred sadnju gajiti ratarske kulture, koje ranije stižu, kako bi se zasejale neke leguminoze, jer one brzo rastu i mogu biti zaorane prilikom rigolovanja. Pre rigolovanja potrebno je uraditi fizičku i hemijsku analizu zemljišta. Prilikom popravke zemljišta u slučaju nedostatka stajnjaka, što je čest slučaj, može se koristiti zelenišno đubrivo. Po sleganju zemljišta, ako se sadi u jesen, treba uraditi finu pripremu zemljišta. Ako je ipak reč o prolećnoj sadnji, fina priprema zemljišta se izvodi u toku februara ili početkom marta.
[ads2]
Konkretno sadnja dunje u razmeri 2,5m u redu i 4m između redova sa prosečnom gustinom od oko 1000 komada po hektaru, garantuje,rod od oko 10.000kg u četvrtoj vegetaciji odnosno pun rod od oko 25000kg do 30000kg u petoj godini. Postoji i opcija sadnje od 2x4m koja daje 1200 stabala po 1ha i prinose od oko 35000kg do 40000kg po 1 ha. Ova gustina sadnje se preporučuje za plodnija zemljišta. Ove dimenzije su kopaktibilne sa svim domaćim i stranim markama voćarskih traktora. Postoji i super gusti sistem od 3x2m za ručne kultivatore i male traktore sa oko 1.600 sadnica na 1 ha i prinosom od oko 48. 000 kg po 1 ha.
Ilustracija: Dunje, foto: Svetlana Kovačević
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
