Koji su prosećni prinosi maline

Po količini i vrednosti proizvoda malina je najvažnija jagodasta voćka u našoj zemlji. U svetu se godišnje proizvede 500-600 hiljada tona na oko 100 hiljada hektara. Preračunato po glavi stanovnika to je količina od 70-80 grama što nam govori da je malina deficitaran proizvod na svetskom tržištu. Srbija uz Rusiju, Poljsku i SAD spada u najveće proizvođače u svetu (na površini od oko 15 hiljada hektara proizvede se 60-90 hiljada tona). Srbija se takođe svrstava i u najveće robne proizvođače i izvoznike smrznute maline. Karakteristika proizvodnje maline u Srbiji je da se ova kultura gaji uglavnom na malim parcelama. Prosečni prinosi maline u Srbiji iznose 5 – 6 t/ha, dok rekordni prinosi postignuti u ariljskom malinogorju idu i do 40 t/ha.

[ads1]

Vrste maline

Poznato je više od 200 vrsta maline u svetu, od kojih najveći značaj imaju crvena, crna i purpurna malina.
– Crna malina. Crna (kupinolika) malina (Rubus occidentalis) je rasprostranjena u Severnoj Americi. Karakteriše je jak korenov sistem koji joj omogućava da bolje podnosi sušu od crvene maline.
– Purpurna malina. Po svim karakteristikama purpurna malina je na prelazu između crvene i crne maline.
– Crvena malina. Crvena malina (Rubus idaeus) je rasprostranjena u šumama severne Zemljine polulopte.

Tipovi maline

– Jednorodne maline. Donose rod samo u jednoj godini i to na prirastima (izdancima) koji su ušli u drugu godinu starosti. Sazrevanje i berba plodova kod jednorodnih malina traje prosečno četiri nedelje i u zavisnosti od sorte dešava se u periodu od početka juna do početka avgusta. Najznačajnije sorte jednorodnih malina u Srbiji su miker, vilamet i fertodi zamatos.
– Dvorodne maline. Dvorodne maline donose rod dva puta u toku dve različite godine ( gornji i srednji delovi izdanka plodonose u toku prve godine starosti u periodu od polovine jula ili početka avgusta , a donji delovi na kojima u toku prve godine nije bilo plodonošenja, rod daju u sledećoj godini, obično u toku maja i juna, ali je ovaj rod po pravilu značajno manji nego rod u prvoj godini. Najznačajnije sorte dvorodnih malina u Srbiji su polka i polana.